Jasno je čula taj glas. Topli ženski glas sa talasa jednog radija u rodnom gradu. Taj grad je imao reku na čijim se obalama često kupala. I sada je bilo letnje doba i pripremala se za odlazak na plažu. Radijski dijalog ne bi ni zapamtila da, tada, nije čula ime i prezime sagovornice novinarke radija „Marka“.
NOVINARKA: Vi ste biolog, profesorka u Gimnaziji, istraživač… Recite našim slušaocima kako se opuštate, da li imate neki hobi ?
ONA: Da, redovno odlazim na kupalište na obali Dunava…
Dunji je bilo jasno da je, reporterka, pričala sa gospođom Dijanom Savić, njenom profesorkom prirodnih nauka u elitnoj gradskoj prosvetnoj ustanovi. Taman kada je mislila da puno toga zna o gospođi Savić ova ju je iznenadila priznanjem da se ne kupa na „popularnom, ali prenaseljenom Gradskom kupalištu“…
NOVINARKA: Da li imate neko skriveno mesto ?
ONA: Da, dugogodišnja sam predsednica…
Ubrzo, na društvenoj mreži „Medoks“ Dunji Rakić se „ukazao“ profil profesorke Dijane Savić. Među njenim „prijateljima“ naišla je na ime Milice Stanić koju je poznavala. Površno, ali ju je poznavala sa davnih dečjih rođendana…
Nakon pozdrava, Dunja je, odmah, prešla na stvar…
DUNJA: Gde bih mogla da pronađem profesorku Dijanu Savić ?
MILICA: Viđam je svakodnevno, na plaži…
Nekadašnja Dijanina učenica je shvatila da, profesorka i Milica Stanić posećuju isto kupalište. Ono sa kojeg je ona pobegla pre nekoliko godina. Ono gde se kupa(o) momak koji joj se dopao. I ono na kojem nije uspela da o(p)stane napustivši ga i pre nego što se obnažila…
Sećala se događaja kao da se, juče, zbio. Zajedno sa drugaricom Milanom prolazila je delom puta Budva-Bečići, a u grupi prolaznika ka manjem od ova dva grada nalazio se i Budimir kako se, ubrzo, predstavio Dunji i Milani.
BUDIMIR: Na koju plažu idete ?
DUNJA: Kako ’na koju’ idemo ?
MILANA: Da li misliš na… ?
Da, Budimir je mislio na… A Milana je mislila da „u tome nema ništa loše“ i priključila se nagim kupačima.Ubrzo je došao kraj letovanju, a Dunja nikada nije smogla hrabrosti da, drugaricu, pita o iskustvima sa naturističke plaže. Dve devojke su, po tom pitanju, krenule različitim putevima i sve ređe i ređe bile u kontaktu što je, „na kraju balade“, dovelo do kraja njihovog prijateljstva.
Ipak, povremeno je, u štampi i kasnije na internetu, Dunja nailazila na informacije o letovalištima gde se kupaju osobe bez kostima. Gledala je i film Lepota poroka, čitala izjave „poznatih ličnosti“ o naturizmu, a saznala je, davno, da ni pevačica Branka Sovrlić ne oblači bikini.
Ipak, obožavala je odlaske u tržne centre gde je mogla, natenane, da odabere odelo za kupanje. Bio je to ritual koji, ni za živu glavu, nije propuštala. Svake godine je kupovala jedan bikini, znala je koju veličinu i boju mora da odabere. Na plaži je uživala čitajući knjige, igrajući karte sa prijateljicom koja, takođe, nije imala sklonost ka nagosti.
*
Tako je bilo do ove godine. Poslovna putovanja u inostranstvo i druge obaveze uticale su da, početkom juna, Dunja nije kupila kupaći kostim. Taj postupak ju je, koliko god radovao, takođe iscrpljivao. Birala ga je na osnovu modnih kataloga, zvala kuće mode, pretraživala i naručivala preko interneta. Seća se da je, pre nekoliko godina, kupila pozlaćeni bikini tako da je, ne samo te sezone, bila prava atrakcija na plaži. Godinama je, takođe, išla u isto primorsko mesto i mnogi su je već znali kao „lepu Novosađanku“.
*
Ceo dan je, u glavi, „vrtela“ taj glas. Glas profesorke biologije Dijane Savić urezao joj se, u sećanje, za sva vremena. Uskoro će, Dunja beše sasvim sigurna, ta žena (sada u četrdesetim godinama…) ponovo da je oslovi, ali će, umesto lekcija iz zoologije i botanike, da je pita o nekim drugim temama.
Vratila se u stvarnost, razgovorom sa Milicom Stanić koja ju joj ponudila da je preveze do plaže.
Ponesi samo najnužnije stvari – rekla joj je Milica neposredno pre nego što se, beli golf, parkirao ispred zgrade u kojoj je Dunja stanovala.
U torbi se našao jedan peškir, papuče sa kopčom i krema za sunčanje. Kada je stavila i šešir, Dunja Rakić je bila spremna za polazak na naturističko kupalište.
*
Postoje iskustva koja, zauvek, pamtimo, a Dunjin boravak na plaži, u rodnom gradu, na kojoj se kupaju osobe bez kupaćih kostima bilo je upravo to. Na Dunavu je srela, posle dužeg vremena, svoju gimnazijsku nastavnicu biologije, baš kao i brojne druge naturiste.
Kasnijih decenija je, samo u izuzetnim situacijama, oblačila kupači kostim…
*
Jako, jako sam se iznenadio kada sam je ugledao. Činilo mi se, makar u prvi mah, da je i ona slično reagovala. Susret je bio, očigledno, obostrano šokantan. I to baš na tom mestu gde se nismo mogli da poljubimo. Jer, svuda bih mogao da poljubim drugaricu iz osnovne škole, ali…
Kakvo iznenađenje – prozborila je glasno.
I ne baš toliko – odgovorio sam Milani. Kad tad bismo se sreli jer je prostor za kupanje ograničen na nekoliko plaža i ovaj veliki kamp – nastavio sam priču.
Vidimo se – rekla je otišavši u jedan od bungalova…
*
Moja školska drugarica bila je poznata srpska slikarka. Nakon završetka školovanja sporadično smo se družili viđajući, uglavnom, generacijske drugare na brojnim proslavama. Ipak, činjenica da smo se, tog leta, sreli u naturističkom kampu dodala je novu „dimenziju“ našem prijateljstvu. Konačno smo, pomislih, imali „temu za razgovor“ van stereotipnih pitanja „Da li si i kada video tog i tog…“ koje čovek prepriča na jednoj pauzi za doručak tokom radnog dana…
Poslednjih godina sam, češće nego ranije, pratio Milanino stvaralaštvo. Odlikovao ju je specifičan pogled na svet koje je, kičicom, prenosila na platna velikih dimenzija. S obzirom da je živela u glavnom gradu naše države viđao sam je ređe nego što sam želeo, ali je ovaj susret probudio nove energije…
Pripremam se za razgovor sa menadžmentom kampa – rekla mi je sutradan dok smo ispijali prvu jutarnju kafu.
Zaista ? O čemu ćeš da pričaš sa direktorima ? – naglo sam se zainteresovao.
Volela bih da, u kampu, pokrenem, naturističku koloniju… – kratko mi je nagovestila temu budućih razgovora.
*
Dva dana kasnije sedeli smo u prostranoj kancelariji upravnika naturističkog kampa Nudo Adriatico koji se nalazi na krajnjem jugu Crne Gore. „Opravdanje“ za moje iznenadno prisustvo našlo se u činjenici da sam, budući poznati likovni kritičar i osnivač brojnih galerija u regionu, veoma dobro poznavao i Milanine ideje.
Gospodin Veselin Kaluđerović bio je čovek pedesetih godina, prosed li vitalan. Čim smo se smestili u kožne fotelje, uz kafu i piće, namignuo je Milani što je bio znak da je spreman da je sasluša. Netremice je, dok je govorila, gledao u njene plave oči čas odobravajući, a čas zapisujući Milanine zamisli.
Želela bih da pozovemo naše ugledne slikare, vajare i grafičare na buduću manifestaciju „Jadranski nud(art) festival“ – rekla je, na kraju uticajna slikarka.
Dan pre nego što smo razgovarali sa gospodinom Kaluđerovićem Milana mi je nagovestila temu dijaloga, s molbom da i ja kažem ponešto „ako te bude pitao“.
Dragi Veseline – počeo sam – naša namera je da, umetničkim sredstvima, pokažemo snagu nagosti i lepote golih tela u prirodi i na plažama. Kamp dudo Adriatico nam omogućuje da ostvarimo spoj prirode i telesnosti… – nastavio sam dok me je Milana, krišom i pokretima ruke ispod masivnog stola, podsticala.
Posle desetak minuta, pozdravili smo se sa gospodinom Kaluđerovićem obećavši da ćemo da razradimo plan „Prvog jadranskog nud(art) festivala“ koji ćemo mu, u pismenoj formi i mejlovima, da dostavimo do kraja ovogodišnje letnje turističke sezone. Milana se obavezala da će da napiše „studiju izvodljivosti projekta“ koji će, gospodin Veselin Kaluđerović, da ponudi Upravnom odboru Nud Adriatica.
Plan je predviđao da, „Prvi jadranski nud(art) festival“ bude otvoren na samoj plaži, prvog dana poslovanja Nudo Adriatico narednog leta…
*
Iste večeri, nakon dogovora sa Milanom i upravnikom Nud Adriatika Veskom Kaluđerovićem zaspao sam ne tako čvrstim snom kojeg se, jako jako dobro, sećam…
Zaspao sam na plaži. Probudio sam se upravo u trenutku kada sam osetio kako, topla tekućina, prodire između kupaćih gaćica i plavog peškira. Nisam imao drugog izbora nego da, petnaestak metara do obale, prepešačim sa „tufnom“ između nogu. Ova neprijatnost ne bi bila vredna pomena da me nisu sačekale salve uvreda: ’Sram te bilo… Priključi se njima…Nisi nam potreban, beži…“ Pomislio sam, u magnovenju, „Eto ’kulturnih ljudi’ u kupaćim kostimima“. Moj stid zbog uriniranja u kostim stopio se sa urlicima kupača koji su mi poručivali da je „bolje da što pre odeš“ i „brukaš normalne kupače“…
U tom trenutku je pored mene, a tik do prolaza koji odvaja tekstilni od naturističkog dela kupališta, prolazila žena. Paravan je bio trščani i dugačak taman toliko da zakloni ’početak’ nudističkog dela plaže. Stene su bile sa obe strane, ali je nudistički kompleks bio uži, a uskoro ću da se uverim, i kraći.
Uđite, uđite… – motivisala me je dama da se joj se priključim dodavši da se zove Tanja. Videla sam šta se desilo – rekla je ne obazirujući se na povike obučenih kupača.
Nemam kuda nego među vaše prijatelje – rekao sam pokunjeno. San se nastavio, a ’zapamtio’ sam da sam, sa tekstilne plaže, poneo samo uflekani peškir.
Tekstilni kupači su, često, tako ’nezgodni’, razumete ? – odgovorila mi je Tanja istakavši da se, plažni bar, nalazi samo na tom delu plaže. Svaki put kada želim da kupim flašicu vode moram do ’njihovog’ sektora – rekla je spretno skinuvši oba dela kupaćeg kostima.
Suncobrani se, takođe, iznajmljuju na tekstilnoj obali, a ja nisam ni imao vremena da ga rezervišem. U kupaćim gaćama sam bio zaštićen, ali ovde je sunce peklo nemilosrdno. S obzirom da sam imao samo kupaći kostim (sada već u rukama…) i peškir nisam imao kud, osim…
Molim te dođi ispod mog suncobrana – rekla mi je Tanja neposredno pre nego što je, laganih hodom, uronila u vodu.
Tu se, moj san, prekida. Kada sam ga, ujutro za doručkom, prepričao Milani, iznela je zanimljiva zapažanja o ovom snoviđenju.
Kao da si, oduvek, želeo da dođeš na nudističku plažu – nagovestila je moja drugarica i da je, ovaj san, sublimacija tvoje posvesne želje za tim – nastavila je da obrazlaže moj san od sinoć.
Da, da – potvrdio sam Milanine reči. Davno sam shvatio da mi je, mnogo lakše, da plivam bez kostima. Čak sam jednom na Štrandu (Novosadska gradska plaža), u vodi, skinuo gaćice i tako plivao minut do dva – rekao sam joj.
Godinu dana pre mog odlaska za Beograd – počela je Milana sa pričom pozvala me je prijateljica Ljilja želeći da stvorim njen portret. Pitala sam gde da dođem da bih je naslikala, a uskoro sam joj se priključila na jednoj dunavskoj plaži…
Iz Milanine priče sam shvatio da su, u Novom Sadu, napravljeni temelji onoga što će, godinama kasnije, da bude poznato kao „Jadranski nud(art) festival“.
*
Narednih dana smo, Milana i ja, utvrđivali osnovne postavke Festivala sa namerom da, na kraju letovanja, iznesemo utiske gospodinu Veselinu Kaluđeroviću, upravniku Nud Adriatika. Milana je napravila listu od 10 likovnjaka svih umetničkih pravaca, dok sam ja beležio kratke kritičarske opaske o svakom od njih.
Umetnica iz Niša, Ana Jelić… – nabrajala je Milana dodavši da je važno da, prioritet, imaju oni koji se iskazuju portretom i aktovima. Dok smo se dogovarali posmatrali smo kupače.
Kakva lepota… predivno – reče Milana dok sam ja, ushićeno, ostajao bez daha gledajući prizore na samo nekoliko desetina metara od nas. Posmatrali smo piruete jedne devojke na „krkačama“ momka, uočili kako, golišavi kupači, jedno drugom dodaju loptu i vodi i van nje.
Uskoro smo se, Milana i ja, priključili kupačima, a ja sam pokušao da se prisetim svojih dotadašnjih naturističkih iskustava.
Svet golaća – rekao sam okupljenom svetu, oduvek mi je bio zanimljiviji od tekstilnog ispričavši im priču o svom prvom studentskom iskustvu na plaži Ratac. Moje sećanje bio je povod da, nas nekoliko ispriča o naturističkim doživljajima, a dogovorili smo se i da, deset iskustava, objedinimo u knjigu Naturistički Dekameron…
Znamo se skoro čitav život – reče nam slikarka iz Beograda koja organizuje naturistički festival. Pozvavši me jednoga dana mi reče da želi da me naslika na platnu, kao i da moj portret hoće da stvori u okruženju u kojem, inače, leti radi. Pitala sam, Draganu, kuda me vodi, a rekla mi je rečenicu koju ću dugo da pamtim: ’Na plažu ponesi sve kao i do sada, osim bikinija…’ Nikada se nisam pokajala što sam došla baš ovde, među naturiste – zaključila je Milana ponovo krenuvši u vodu.
*
Bilo nas je svakakvih. Mršave, nešto „punije“ devojke i žene, muškarci, „dečaci“ i deca živeli su tih dana u slavu antičkog boga Heliosa. A taj bog je, od davnina, „dozvoljavao“ nagost na plažama kojoj prisustvujemo od početka 20. veka.
Svi mi, današnji naturisti, potičemo od antičkog boga sunca, a Helios je korelat egipatskog „kolege“ poznatog pod imenom Amon Ra – pričao nam je Mirko, etnolog. Godinama je istraživao nudističke plaže Jadrana i Sredozemlja sa namerom da, u budućnosti, napiše monografiju o naturistima. Uobičajeni naziv je „nudizam, nudisti“, ali se, zapravo, radi o naturistima – ljubiteljima prirode i sunca… – nastavio je Mirko svoju pripovest.
U ovoj pripovesti termini „nudizam, naturizam“, odnosno „nudistička, naturistička plaža“, rukovodeći se tumačenjima uglednog etnologa Đukića smatraju se sinonimima.
Pričali smo dugo, dugo, kao Šeherezada u slavnim pričama. Bilo nas je desetak okupljenih, a pripovedao sam im o trenutku sam se se, definitivno, oslobodio treme, na plaži ali i u priči…
*
Ponovo i po ko zna koji put prepustio sam se snovima. Dok su moje prijateljice pričale realistične priče o naturizmu orjentisao sam se da, snovima, iskažem svoje želje i htenja o golišavim kupačima.
Kada sam drugarima prepričao doživljaje rekli su mi da je to „noćna mora“…
Naime, u ponuda jedne od turističkih agencija stajalo je da vas „sitan pesak ’miluje’ na naturističkom kupalištu nastalo ulivanjem reke u more. Zapravo, prostor je tako „stvoren“, a tek sredinom sedamdesetetih godina prilagođen je kupačima kojima, kostimi, nisu potrebni…“
Sve opisano video sam prethodnih godina, ali sve to nije znala moja prijateljica Mirna. Ponuđenu ponudu da mi pravi društvo prihvatila je posle dužeg razmišljanja. Od Mirninog nećkanja do poverenja prošlo je nekoliko meseci, ali bili smo putnici turističkog autobusa ka Primorju.
Specifičnost grupe koja je pošla na letovanje bila je samo jedna. Niti u jednom koferu putničkom nisu se nalazili kupaći kostimi. Neke turiste sam viđao godinama, neke prvi put. Moju drugaricu, crnokosu lepoticu Mirnu iz Kikinde, ostali naturisti sreli su samo tada, u mom snu…
Nisam imao prilike da, Mirni, dočaram lepote naturizma. Umesto da uživamo nagi, kako sam je i turistički vodič obećao, suočili smo se sa haosom saznavši da je, na nekoj od prethodnih sednica, Vlada ove države, ukinula nudistička kupališta „na duži rok“. Ovim činom prevareni smo svi: agencija za putovanja (koju nisu obavestili…), putnici, celokupna javnost… Na pitanje jednog putnika kako ćemo dalje, reče: Il’ u gaćama ili nikako…
Meni je, čini se, bilo najteže jer sam prevario Mirnu. Devojka nije imala drugog rešenja nego da kupi žuti bikini. Užasnut, ušao sam u nekoliko prodavnica gde su mogli da se kupe gaćice za kupanje. Međutim, nisam ni znao šta da tražim! Kupaće kostime koristio sam do svoje desete godine kada sam prešao u naturiste! Ubrzo sam shvatio da je, barem za mene, ovo mučno letovanje završeno.
Drugarica Mirna mi se, nikada više, nije ni javila…
*
Probudio sam se bunovan. Pored mene je sedela slikarka, glavna organizatorka letnjeg naturističkog festivala i prateće slikarske kolonije. Ubrzo smo se, Milana i ja, dogovorili o koracima koje je potrebno da preduzmemo da bismo, Festival, organizovali. O svemu ćemo, uskoro, da obavestimo gospodina Veselina Kaluđerovića, upravnika kampa za nudiste u kojem smo, tih dana, uživali.
*
Nataša, da li bi želela da pođeš, sa mnom, na predavanje ? – čula je glas iz mobilnog telefona svoje drugarice Milane, slikarke. Dozvolila je, Milani, da joj kaže kako „naš čuveni etnolog dr Ćolić“ predaje o različitih fenomenima naše savremenosti. Ovoga petka biće reči o…
Nataša se, po ko zna koji put, pitala zašto je, baš ta tema, zanima ? Za tili čas je, utonuvši u uspomene, osetila kao da je, ponovo, petogodišnja devojčica koja trči po plaži. Većina njenih vršnjaka je, već tada, nosila svoje prve kupaće kostime, ali je Nataša bila jedna od retkih bez tog odevnog predmeta. Njeni roditelji, Marija i Zlatoje, bili su višedecenijski naturisti tako da je, Nataša, nastavila s tim hobijem…
Da znaš da bih, ponovo, probala… – rekla je, drugarici, ushićeno.
Predavanje dr Milana Čolića pod nazivom Naturizam i psihički razvoj pojedinca bilo je odlično posećeno, a prusustvovao mu je i Miloš koji, takođe, nije nosio kostim.
Na kraju predavanja rekla je Milošu: S naturizmom sam prekinula polaskom na fakultet, danas više ni sama ne znam zašto… Miloš je, u Natašinom glasu osetio primese nezadovoljstva, predloživši rešenje…
Da li je moguće da se, posle 14 godina, spremam za odlazak na more ? I to na plažu koju, većina mojih prijatelja, mrzi iz dna duše ? Natašin bivši muž, Slavko, je i na sina Sašu, uspeo da prenese omrazu prema naturistima među kojima mu se, supruga, kupala pre braka. Zajedno su ismevali gole kupače kada god, brodićima, prođu obalama Jadrana, a Slavko je, namerno, uplaćivao aranžmane u arapskim zemljama u kojima je naturizam, poznato je, zabranjen.
I sada, Miloš i Milana… Njihovu ponudu za zajedničko letovanje oberučke je prihvatila. Na ogromno iznenađenje svih, Natašina kćer Stanislava, stupila je u kontakt s majkom poželevši da se, prvi put, kupa naga. Slavko je, kako god znao i umeo, nastojao da blokira Stašine želje, ali i pored svih nastojanja, u toj nameri nije uspeo. U dvanaestoj godini i Staša će da se, pored tolikih drugih, sunča bez kupaćeg kostima.
Mama, bila si, potpuno, u pravu rekavši da će mi kupaći kostim biti nepotreban – rekla je Staša zakoračivši u more.
Baš kao i ja nekada – pomislila je Nataša prisetivši se svojih prvih nagih koraka. Dolaskom na Južni Jadran ispunila je svoje davne, a potajne, želje. Dvanaestogodišnji porodični period u kostimu bio je velika, velika greška. Ali drugačije nije ni moglo da bude kada se, prvo Slavko a zatim i Saša protiviše dolascima na naturistička kupališta. Na svu sreću, Stanislava se odvažila ohrabrivši i majku da se vrati prvobitnim kupačima.
Natašina priča će, u nastavku ovog teksta, biti ispričana detaljno, baš kao i storije ostalih učesnika, posetilaca naturističke plaže na ovom delu jadranske obale.
*
Ponovo sam sanjao isti san. Ponavljala se, svakonoćno, ta mora. Imao sam, svakoga trenutka, utisak da ću da se probudim uneređen. Ipak, bio je to samo san sa naturističke plaže na kojoj sam, godinama, redovan gost. Odnosio se na situaciju, da sam na kupalište, dolazio i ubrzo ostajao sam. Nisam, dugo, dugo razumeo u čemu je reč jer sam došavši na prostor kupanja veoma brzo bivao usamljen. Kada sam zakoračio između stena čuo sam jedan ženski glas. Prenuo sam se, a žena je govorila: Mladiću, skini gaćice, skini gaćice…
To mi nije padalo napamet jer sam, baš ovoga leta, kupio novi kupaći kostim. Međutim, video sam da, svi kupači koji dođu na plažu, prolaze kroz pećinu iz koje je dopirao glas. Prvo taj poznati, ženski, a onda više njih. Govorili su mi da je „ovo kupalište za naturiste“ kada sam, po prvi put, čuo taj naziv. Ostajao sam sam, a ljudi koji su stizali mahnuli su mi ubrzo se udaljivši kroz tu pećinu. Čuo sam eho onog ženskog, ali i nove glasove: Ovo je plaža za gole osobe, Skini kupaći kostim…
San se nastavio kada sam, videvši svoju prijateljicu, prelomio prešavši na naturističko kupalište. Tada sam se i probudio.
*
Moja kćerka poput mene nekada – rekla je prijateljici Milani dok se, grupa naturista, približavala plaži. Nataša se pribojavala da, niko iz njene okoline, neće da joj se priključi, ali ovog leta, Stanislava ju je iznenadila izborom letovališta. Sada su, sa prijateljima Milanom i Milošem, letovali zajedno. Bile su, tokom većeg dela godine razdvojene, ali su se ovog leta udružile nakon razgovora.
Poželela sam da, zajedno, letujemo i ubrzo sam kontaktirala jednu domaću turističku agenciju – počela je, s pričom, mlada naturistikinja. Isprva sam se snebivala da ih pitam da li imaju plažu… Tek kada sam zakoračila u predvorje servisa za turiste ohrabrila sam se da, konačno, izgovorim svoje želje. Nakon toga sam nazvala mamu koja je bila, veoma, veoma, iznenađena, ali nije imala kud osim da mi ispuni zahtev.
Da, od Slavka je čula da sam se, kao devojka, kupala gola – nastavila je Nataša priču. On i sin Saša ne podnose nago sunčanje, ali je Stanislava osoba jake volje i očigledno se, godinama, odupirala njihovim negativnim komentarima o naturizmu – govorila je Milani i Milošu.
Dok je Nataša pričala sa prijateljima, još jedna oprema za plažu otišla je u „istoriju“. Naime, Stanislava Sofronijević je, skinuvši brzo oba dela kostima, ušla u more. Nakon kupanja, s telefonom u rukama, pohvalila se drugarici Anđeli i njenoj mami Neveni poslavši im fotografiju sa plaže.
Nataša nije, do danas, upoznala ćerkinu drugaricu Anđelu ni majku joj Nevenu mada je, puno puta slušala o njima dvema. Pripremajući se da dolazak na primorje Staša je, često tog proleća, pričala Nataši o članicama porodice Nikodijević iz Beograda.
Uskoro ćeš da ih upoznaš – rekla joj je kratko.
A da li su Anđela i njena mama, takođe, naturistkinje ? – upitao ih je Miloš.
Naravno – odgovorila mu je Stanislava.
*
Ubrzo je shvatila da su, godine izbivanja sa plaža, učinile svoje. Dolazak na kupalište bio je, ponovni, susret sa lepotama sveta u vidu nagosti i spontanosti. Susret sa Stašinom drugaricom Anđelom i njenom mamom Nevenom, za Natašu Sofronijević, označio je novu etapu u odnosu prema životu.
Već prvi susret, istog popodneva i večeri otkrio je želje i strasti prisutnih. Stisak ruke između dve žene, osvedočio je razmere zainteresovanosti među njima. Nataša je, nešto duže nego što je to uobičajeno, zadržala u svojoj ruci Neveninu šaku…
Za to vreme, umetnici naturisti su, uz podršku gospodina Veselina Kaluđerovića i organizatorke Milane, otvorili „Prvi jadranski nud(art) festival“ na kojem je nastupilo 10 slikara stvarajuću u tehnici akta. Bila je prisutna i Ana Jelić, slikarka koja je, na primorje, krenula koračajući stazama koje su joj davno bile zacrtane.
*
Jedne se godine, kao desetogodišnjakinja, izgubila na plaži. Srela je nešto stariju devojku, tinejdžerku Tanju, koja joj je pomogla da, kako su obe rekle, „Ana izađe iz lavirinta“. Taj „lavirint“ bio je satkan od predrasuda i laži koje je, Ana, uspešno „razbijala“ narednih godina. Iste sezone kada se vratila s mora, Anini roditelji primetili su da je kćer počela da crta i to isključivo… aktove. Zabrinuti roditelji, obrativši se školskim i drugim psiholozima saznali su da je to „samo faza u Aninom sazrevanju“ kada se, jedan deo priče, završio.
Zapravo, Ana je tog leta prvi put videla gole osobe na plaži. Kupali su se i sunčali bez ičega na sebi. Kupalište je poznato kao „naturističko“ što joj je saopštila drugarica Tanja koja ju je odvela do prostora gde se i sama kupala. Tanja je bila okružena devojkama i ženama koje su je zamolile da skine kupaći kostim.
Na ovoj plaži bikini je višak – rekla je jedna posetiteljka peskovitog dela obale dok ju je prijateljica mazala po leđima.
Buduća slikarka i učesnica likovnih kolonija poput ove na Primorju prizore je posmatrala pitajući se gde su joj roditelji i brat. Oni su je bezuspešno tražili sve dok je nije Tanja dovela do zakupljenog apartmana…
Iskreno,
Sale Naturale, Novi Sad
Esejista i promoter naturizma Udruženja „Naturisti Srbije
