Godinama nisam bio na primorju. Ipak, čim mi se javila pristao sam da joj se priključim. Pet godina odsustva od letnjih avantura uslovilo je da nisam posedovao kupaći kostim. Ipak, dva sata nakon prvog Tanjinog poziva oprema za plažu bila je spremna.
Sutradan smo se videli Tanja i ja. Posle pauze od godinu dana „siti“ smo se ispričali o „starim danima“ jer smo, godinama, zajedno studirali. Ipak, najveći deo vremena proveli smo razmišljajući i planirajući boravak na moru s polaskom za dva dana.
Hej, kupio sam kupaći kostim… – smatrao sam da je pravi trenutak da joj se pohvalim.
Divno… – rekla je, nekako suzdržano, moja drugarica Tanja, a dogovorili smo se da se vidimo neposredno pred polazak autobusa…
Mikrofon je uzela Sara koja je najavila put ka…
Da li je, neko, poneo kupaći kostim ? – upitala nas je putem razglasa.
Kakvo glupo pitanje – pomislio sam podigavši ruku.
Naravno da jesam, Tanja, zar ti… ? – zbunio sam se.
Molim Vas da, odmah, napustite autobus koji će da stane u ovom parku… – nastavila je, Sara, priču ozbiljnim tonom.
Žele da me izbace… – negodovao sam dok su se, ostali putnici, grohotom, smejali.
Bila je to jedna šala. Sara, Tanja i jedna šala, uspela šala. Naravno da niko nije nameravao da me liši letovanja koje sam čekao pet godina. Naravno da niko nije želeo da me uvredi, ali sam i bez Tanjine pomoći, shvatio da, NIKO, nije poneo kupaće gaćice niti bikinije.
Prvorazredno iznenađenje priredila mi je Tanja. Prvorazredno! Kao da mi čita misli rekla je da je, davnih dana, zapamtila moje reči da želim da se okupam…
Uskoro ćeš da ostvariš svoju dugogodišnju želju – rekla je moja drugarica sa književnih studija Tanja S.
Saznao sam da je, Tanja, naturistkinja, nešto više od tri godine…
Uskim stepenicama zakoračili smo na kupalište sa oznakom „FKK“. Čim sam skinuo gaćice, legao sam na stomak. Mada je, ud, pulsirao, srce nije iskočilo iz grudi što je bio odličan znak. Pokazalo se da nisam paničar, niti da reagujem impulsivno. Iz “žablje perspektive” pratio sam situaciju, ali sam, vremenom, ustao najpre na kolena. Kasnije, sam se, potpuno, uspravio.
Prošetao sam i ovim kupalištem kao bilo kojim drugim. Nije bilo, nimalo, “strašno” kako su mi, dok sam se kupao “u tekstilu”, govorili mnogi. Najbitnije beše da se uplašio nisam. Veoma brzo sam zaboravio da sam, do juče, kostim nosio. Bejah okružen belinom, bojom o kojoj ću, na ovim “stranicama”, da nastavim da pišem.
Iskreno,
Sale Naturale, Novi Sad
Esejista i promoter naturizma Udruženja „Naturisti Srbije
