Već nekoliko godina ne radujem se rođendanskim poklonima. Radujem se rođendanima, ali darodavnicama ne, nimalo. I to ne iz obesti, niti nezahvalnosti. Samo zbog nepotrebnosti da, na licu mesta, iskoristim poklonjeni predmet…
S obzirom da sam rođen u julu jedan deo poklona, godinama već, čini “infrastruktura za more”. Jedan od najbitnijih predmeta je stvar koja prekriva delove tela. One “nezgodne delove tela”. One delove tela koje, većina kupača, sklanja od pogleda drugih prisutnih.
I već godinama slušam, od prijatelja koji me daruju, istu rečenicu: Nadam(o) se da ćeš da se predomisliš… Kao da ne znaju, da sam u “u toj stvari” veoma čvrst. Jer, odluka je pala davno, davno. E, sad… Neko, za nju, zna, a neko ne.
One koji znaju za moju odluku molim da, novce, ne troše. Ipak, često čujem rečenicu koju sam citirao. I ne ljutim se, ali mi je žao novca izdvojenog za plažnu opremu koju ne koristim. Oni drugi, koji iz određenih razloga, ne znaju da se kupam nag neka mi, ako mogu, oproste…
Kada se, u prošlost, vratim setim se, često tetkinih reči. Moguće je da sam imao, pet godina, već.
Vreme je da mu kupite kupaće gaćice – rekla je, mojim roditeljima, na jednom od brojnih porodičnih okupljanja.
I tako i bi. “Ređali” su se crveni, žuti, plavi, beli i zeleni kupaći kostimi u ormanima i stelažama raznih stanova u kojima sam živeo. Godinama sam, sam, kupovao kupaće kostime, a osim onih poklonjenih za rođendane, nabavljao sam i šarene, tufnaste…
Leto nakon završetka Gimnazije upisao sam Filozofski fakultet u rodnom gradu. Na kraju prve godine studija, početkom jula 1996. godine, javila mi se drugarica sa iste studijske grupe sa jednim, ispostavilo se, neobičnim zahtevom.
Volela bih da, nas troje, odemo na more… – rekla nam je neposredno nakon završetka junskog ispitnog roka iste godine. Sa mnom je bio Nemanja, drugar i Tanja, organizatorka puta koja nam, sve do dolaska na crnogorsko primorje, nije otkrivala da…
Momci, nisam ponela kupaći kostim… – bila je njena prva rečenica po dolasku u jedan hostel.
Nije to, preveliki, problem – izustio je Nemanja, a u istom trenutku, smo obojica shvatili da…
*
Uskoro, bili smo spremni da potražimo plažu gde nam, šareni kostimi za kupanje, neće da budu potrebni. Te godine, tog meseca i toga dana počela je moja “nova dimenzija postojanja”. Šetali smo Jadranskom magistralom do plaže između Bara i Sutomora koja je poznata pod nazivom “Ratac”…
Nas dvojica smo skinuli gaćice, a Tanja dugačku haljinu! Tada sam, na primorju malene države, postao naturista ili jednostavnije nudista. Pokretu kupača bez gaćica ostao sam veran 30 godina, sa određenim prekidima. Oni se odnose na 3 odlaska na letovanje u 21. veku u države u kojima, naturizam, nije zastupljen (Turska, Tunis) uz povremene boravke u banjskom lečilištu “Morahalom” u Mađarskoj gde, naturistički deo kompleksa, radi samo petkom.
Kada se samo setim svojih prvih “naturističkih koraka” na Ratcu! Nespretnost je proizilazila iz nemogućnosti da, istovremeno, gledam na put i u more tako da sam se, ubrzo, sapleo izgubivši levu papuču. Nisam ogulio koleno, ali je, papuča, “otrčala” do gospođe kojoj sam se, onako beloguz, počeo da izvinjavam. Ipak, sasvim me je, ustreptalog, dobro razumela rekavši samo: Vidi ste da ste, prvi put, ovde…
To “ovde” i dan danas bridi u mom umu. To “ovde” znači da nisam “tamo” gde sam, do juče, bio. Odrekao sam se kupaćih gaćica, uređenih plaža kao i tobogana za decu da bih se prepustio često kamenitim obalama, stenama i predelima bez osnovne infrastrukture. Čovek poput mene, nije uvek, razumevao primedbe na račun “naturističkog načina života” koji vodi, evo, 3 decenije već. Mislim na uverenje većine građana kojima sam okružen da je, naturizam, često samo i isključivo “paravan za seks”!
Pored vode i uz vodu – sve je drugačije. Drugačiji su oblici tela nego, u kostimima, drugačiji je pogled na njih. Čini se, iz iskustva, da pojedinačni “incidenti” ne mogu da pokvare sliku o naturistima kao ljudima željnih Sunca. Po svemu sudeći, naturisti su baštinici heliocentričnog kulta, ali, ovo saznanje, ne može da umanji niti da uveća zadovoljstvo koje se “vidi” na naturističkim kupalištima.
Na ovim se plažama – vidi SVE, jer izranja jedan novi SVET. Zašto su, ova kupališta puna nisam razumeo dok, tog jula 1996. godine, nisam kročio na jadransku obalu. Tek je tada sve bilo vidljivo i razumljivo.
Tako je ostalo do danas.
Iskreno,
Sale Naturale, Novi Sad
Esejista i promoter naturizma Udruženja „Naturisti Srbije
