Lopta
je bila prvi predmet koji sam ugledao. Bila je žuta, sa “pregibima”, ona kojom se igra vaterpolo. Golova za ovu igru u vodi nije bilo, ali su pokreti ruku odavali da, lopta, prelazi iz šake u šaku. Gledao sam NJIHOVE šake da ne bih gledao (u) njihova tela. Gledao sam NJIHOVE podlaktice da ne bih gledao (u) njihova tela. Na “kraju prizora”, gledao sam NJIHOVA lica da ne bih gledao (u) njihova tela.
Prvih nekoliko minuta nisam bio svestan da sam i sam nag. Lopta je kružila iz ruke u ruku, dok sam ja sedeo na peškiru, nogu pribijenih jednu uz drugu. Jedna je žena, nakon oko 2 minuta, izašla iz vode noseći žutu vaterpolo loptu koju je odložila na raznobojne kamenčiće. Sledila ju je još jedna mlađa osoba, a kasnije im se, muškarac, priključio.
U jednom trenutku, dama je primetila da, netremice, posmatram predmet za dobacivanje. Zurio sam, samo, u loptu. Kada je, to, uočila, mahnula mi je, a njen poziv sam uzvratio. Bio sam, od NJIH, udaljen nekoliko metara videvši da, žena, ustaje sa peškira krenuvši ka meni…
Zdravo, da li želiš da nam se priključiš ? – upitala me je Sanja kako mi se, tom prilikom, predstavila. Vidim ga gledaš u loptu… – dodala je.
Ovoga puta, nisam, samo u loptu, gledao. Ipak, ustao sam pozdravivši naturistkinju Sanju. Ona je, prihvativši žutu loptu, krenula da me upoznaje sa prijateljima Nevenom i Darkom. Oboje su bili pristojni mladi ljudi koje je, baš na toj plaži, davno upoznala. A to kupalište ubrzano se punilo osobama različitih dobi, godišta i navika…
Dodavao sam loptu samo u nju gledajući. Posmatrao sam ponašanje trija iz mog novog društva. Kao i tolike druge. Dok je, lopta, kružila, ekipa se družila. Bez kostima. Bez odela i priča o “modelima” gaćica za kupanje. Bez potrebe da ih sušimo nakon završetka dana na plaži. Sasvim jednostavno, žuta lopta bila je, mog prvog “golišavog dana” sasvim dobar orijentir brojnim kupačima.
A priča se razvezla do duboko u noć…
Papuče za plažu
Veoma bitan plažni rekvizit. Jedini predmet koji sam kupio pre dolaska na plažu jer su mi se, prošlogodišnje, pocepale. Naime, ona nitna koja vezuje gazište papuče za ris stopala se, vremenom, pokidala. I baš zato je bilo potrebno da kupim nove papuče. Nabavljam, isključivo, one sa kopčama da se, prilikom ulaska u vodu i plivanja, ne bi odvojile…
Veoma bitan rekvizit, u različitim veličinama i bojama. Zapravo, na nagom telu deluju baš fancy. Moje su plave, sa žutim obrubom, broj 46. Da sam birao ne bih bolje odabrao. U robnoj kući, u Novom Sadu kupljene. Bilo mi je važno da privuku pažnju kada već gaćice to nikako “neće uspeti da urade”. Barem da je nešto u boji na mom belom telu, tog prvog plažnog dana.
Jer, do juče sam posmatrao ko kakav kupaći kostim nosi. A sada “njega nema” i težište svoje pažnje prebacio sam na papuče i još jedan predmet o kojem ću, uskoro, da pišem. I baš mi lepo stoje, a to nije samo moj utisak. Pohvaljen sam od strane svojih novih prijatelja i prijateljica.
Plave papuče: tvrde, pouzdane, lake. Baš onakve kakve su i potrebne za nesmetani boravak na plaži bez gaćica. Gaze kamenčice, stene i(li) pesak bez napora. Najvećeg tereta sam se oslobodio pre dolaska na kupalište i kasnije sam sasvim lako koračao po bilo kojoj podlozi. Dunav, neka druga reka ili more nisu imali “problem” da prime moje korake.
Bilo je važno, najvažnije da sam se, na vreme, kupaćih gaćica oslobodio…
Peškir
je bio mek, raznobojan frotir. Jedini tekstilni predmet u mojoj okolini. Kao i u slučaju lopte i papuča za plažu, veoma je važan. Najvažniji zapravo. Naturista može da ponese loptu, ali i ne mora. Naturista može da ponese papuče, ali i ne mora. Ali, peškir je obavezni deo plažnog inventara…
Veličine su razne, boje takođe. Na naturističkoj plaži, uloga peškira nije samo estetska, već i higijenska. Dragoceni predmet, naime, upija sve (naše) telesne sokove i nije samo “peškir lepih boja” kao kod obučenih kupača. Na njega naležemo, na istom sedimo. U nedostatku kupaćeg kostima, peškir prianja uz kožu čineći neophodan i preko potreban “oslonac” svakom naturisti. Jedina je zaštita telu, baš kao šešir glavi. Higijenska uloga peškira „vidi“ se jer, svaki naturista, kožom dodiruje njegovu tekstilnu površinu. Dok se, kupaći kostim, lepi za peškir, naturisti kožom dodiruju ovaj laneni predmet.
Bilo je važno da ga postavim celom dužinom tela, pri dolasku na plažu. Posle kupanja, važno je da se ne „zaroza“, što mekši to bolji. Dok su brojni kupači u vodi moguće je da posmatrate njihove peškire. Šarene, sa cvetnim dezenima, dvobojne, ili one u navijačim bojama.
Prema mišljenju autora ovog teksta, ovo su veoma važni rekviziti za plažu. „Našu“ plažu. U nekom narednom tekstu pisaću i o drugoj opremi…
Iskreno,
Sale Naturale, Novi Sad
Esejista i promoter naturizma Udruženja „Naturisti Srbije
