Fotografije © Tanja Stanković
Napomena: Vabali Spa Berlin nije naturistički (FKK) spa centar. Saune i bazeni koriste se bez odeće, dok se u ostalim delovima centra gosti pokrivaju peškirima ili bade-mantilima. U spa zoni nisu dozvoljeni kupaći kostimi.
Bilo je to jednog decembra. Celodnevno putovanje sa presedanjem u Frankfurtu bilo je prijatno i predveče sam sa aerodroma Tegel gradskim prevozom brzo stigla do hotela Panorama na Adenauer placu. Još pre puta su me upozorili da na severu Nemačke u to doba godine duvaju ledeni vetrovi i da se dobro utoplim. Iako je bilo hladno, vreme je tokom tri dana mog boravka bilo iznenađujuće prijatno i mirno.
Adenauer plac
Čim sam stigla, na recepciji hotela sam se raspitala kako da dođem do Vabali spa centra i odmah sam se osećala kao kod kuće. Objasnili su mi da linijom s-bana (nadzemni metro, koji je dosta izdignut od nivoa ulica, pa je moguće panoramsko razgledanje grada) mogu lako da stignem do moje destinacije (postoji i u-ban – podzemni metro), i da je taj spa centar udaljen oko 500 metara od glavne železničke stanice – Berlin Hauptbahnhof (Berlin Hbf) – masivna, moderna zgrada sa velikim staklenim fasadama i upečatljivim natpisom unutra – BOMBARDIER – Dobrodošli u Berlin.
Gore su fotografije glavne železničke stanice, a dole prizori s-bana i u-bana
Sutradan sam stigla na vreme. Vabali Spa je smešten u velikom parku, u samom srcu ovog veličanstvenog grada. U foajeu smo se zadržali samo dok se nismo svi okupili – svi su bili iz evropskih zemalja, a među njima i ja, Beograđanka iz Srbije. Za to vreme, neprekidna reka ljudi ulazila je u spa centar.
Ulazni prostor je bio veoma lep: tu je bio moderan, dopadljiv ekspres restoran, tuševi, svlačionice, puno ljudi, tihi žamor i zadovoljni osmesi na licima gostiju. Sve je već tada nagoveštavalo poseban doživljaj.
Najpre smo izašli u dvorište, a hladan zimski vazduh je bio tek blagi šok goloj koži. Uz ivicu velikog bazena prijatne tirkizne boje nalazili su se ulazi u brojne saune, dok je raskošno zelenilo krasilo svaki deo ovog egzotičnog prostora. Termometar iznad bazena pokazivao je 1°C, a temperatura vode je bila savršeno prilagođena dužem boravku. Sve je delovalo skladno, promišljeno i prirodno uklopljeno.
Vabali nije naturistički (FKK) spa centar, kao što je već naglašeno u uvodu, ali se saune, bazeni i ostatak spa ponude, koriste isključivo bez odeće, kako je samom originalnom idejom postojanja spa centara i zamišljeno, dok se u ostalim delovima centra gosti pokrivaju peškirima, pamučnim platnima ili bade-mantilima. Kupaći kostimi nisu dozvoljeni u spa zoni, naravno, a o razlozima je već pisano u tekstu o saunama, nedavno objavljenom na ovom sajtu, a koji je sačinjen u kontekstu njihovog pravilnog i zdravog korišćenja.
Posle kupanja u spoljašnjem bazenu, odabrali smo jednu od većih sauna. Tek kada smo ušli, shvatili smo koliko je ona zapravo velika – četiri nivoa klupa s obe strane, nekoliko drvenih stubova za potporu širokog drvenog plafona, kao i centralno postavljeno ložište impresivnih dimenzija. Pišući ovaj tekst, saznala sam da se zove Sauna Innenansicht (Infusion Sauna) i da ima kapacitet do 50 osoba.
Pripremala se aroma-seansa. Nekoliko devojaka, obučenih u kratke suknje i majice, pripremalo je ovaj događaj. Prostorijom su se širili predivni mirisi. Delile su se činijice sa krupnim braon šećerom za piling kože, a istovremeno su se pripremali peškiri. Atmosfera iščekivanja bila je veoma lepa. Seansa je počela. Peškiri su leteli kroz vazduh, vrućina je bila intenzivna, a talasi vrelog vazduha vešto su nas dodirivali. Doživljaj je bio snažan i gotovo opipljiv. Posebno me je dirnulo kada sam videla koliko je ljudi bilo tu sa istim ciljem: da dožive nešto čarobno, nesvakidašnje i, čini se, uvek i iznova neponovljivo.
Posle kratke šetnje ponovo smo ušli unutra, ali u drugi deo centra. Tamo nas je dočekalo nešto još impresivnije, prizor kao iz filma Indijane Džounsa – bazen pred nama je bio intenzivne smaragdnozelene boje. Iznad njega su visili lusteri epskih razmera, bogato ukrašeni. Podsetili su me na ogromne, starinske, orijentalne bočice za parfeme. Oko bazena su se, sa veoma visokog plafona, spuštale dugačke, lake zavese. Prizor je bio zadivljujuć. Kao šlag na torti, tu su bili i ležajevi za odmor, sa jastucima i pokrivačima. Sama pomisao na spavanje u ovakvom kraljevskom okruženju, pored skoro nestvarnog bazena, u takvom veoma mekom ležaju, ušuškana i golišava ispod baršunastog prekrivača, izazvala je u meni trnce zadovoljstva. I tugu… Bilo je neizvodljivo… Uzdahnula sam.
Na ovakvim putovanjima, kad god idemo na Peskaru ili u Mađarsku, obavezno nađem malo vremena za kratki predah (što je dobro poznato svima koji su na tom putu, a razlog je taj što ustanem nekoliko sati ranije nego obično, do Mađarske vozim preko 200 kilometara, prelazim granični prelaz, čeka me ista ta razdaljina kasne noćne vožnje u povratku, pa mi je neophodan mali odmor), ali ovog puta vreme nije bilo na mojoj strani i dremku kao iz bajke ostavila sam za neki drugi put, u nadi da će mi se ukazati prilika da ponovo dođem u Vabali spa, barem još jednom u ovom mom ovozemaljskom životu.
Stepenicama smo se popeli na sprat. Dočekali su nas mir i prijatna tišina. Bilo je još gostiju, ali su sedeli daleko. Velika prostorija je bila ispunjena brojnim garniturama stilskog nameštaja – stočići, fotelje i dvosedi, uz bižljivo uklopljenu dekoraciju. Tu je bio i kamin. Sve je odisalo elegancijom i spokojem. Odabrali smo mesto. Prišla sam dvosedu, a moji saputnici su odabrali fotelje preko puta. Oni su bili u bade-mantilima, a ja sam prebacila veliki hotelski peškir preko sedišta i naslona, sela, skupila noge uz sebe i ovlaš prekrila donji deo tela paréom – velikom ukrasnom pamučnom maramom za plažu, a koju sam ciljano bila donela od kuće. Udobno sam se smestila. Veoma kulturan i ljubazan Nemac odmah je pohvalio moju spa kulturu i diskreciju – način na koji sam pripremila mesto za sedenje, kako sam sela i kako sam se konačno pokrila. Osmehnula sam se i zahvalila. Razgovor je počeo u prijatnoj i opuštenoj atmosferi.
Ubrzo nam je prišla devojka koja je služila piće, a koja me je zamolila da se dodatno pokrijem. U prvi mah niko od nas nije razumeo razlog, ali nam je ubrzo bilo objašnjeno da je taj deo centra predviđen za boravak u odeći, na primer u bade-mantilu. To je bila razlika u odnosu na spa u prizemlju, gde se sve koristilo bez odeće, u skladu sa izvornim konceptom spa centra. Izvinili smo se i prihvatili pravila. Ona se zahvalila, svi smo se nasmejali i, uz piće nastavili razgovor.
Boravak u Vabali spa centru trajao je svega nekoliko sati. Ipak, za to vreme smo imali osećaj kao da smo i duhom i telom otputovali na neko udaljeno, egzotično mesto – očaravajuće, osvežavajuće, nestvarno, sasvim realno, zasigurno nezaboravno i sve to u samom srcu evropskog velegrada. Moja velika želja i davni san je da još jedna evropska metropola – naš Beograd – jednog dana dobije nešto slično.
Tanja Stanković
Udruženje „Naturisti Srbije“
.
.
P.S. 1. Još jednom da potvrdim, ukoliko nisam jasno napisala. Ceo spa (u ovom slučaju, to je prizemlje centra) koristi se bez kostima, a tu su: saune, parna kupatila, bazeni, tuševi i masaža. Odeća je obavezna samo u prostorima za odmor i obedovanje – bade mantili, peškiri, pamučna platna.
P.S. 2. Tekst je objavljen uz saglasnost i uz puno uvažavanje pravila Vabali spa, Berlin i to 2026. godine.
P.S. 3. Opisane prizore iz ove priče možete lako da uporedite sa stvarnima, tako što ćete pogledati fotografije koje se nalaze na zvaničnom veb-sajtu Vabali spa centra u Berlinu:
https://www.vabali.de/en/berlin/
P.S. 4. Kao bonus, u nastavku možete videti galerju meni najdražih fotografija grada koje sam snimila tih tri dana. Da bih ovde objasnila svaku fotografiju bio bi mi potreban ceo tekst, a turistički obilasci gradova, ma koliko zanimljivi bili, nisu tema ovog sajta. Ipak, uvek mogu da ogovorim na pitanje šta se vidi na konkretnoj fotografiji. Hvala.
