Foto: Tanya
Zaboravi da, ikada, kostim si nosio,
dugo si, vlažno telo, podnosio,
biće ti neprijatno samo prvog dana,
dok ne zaceli, od gaćica, rana…
.
Oblačenje kostima nekad beše bitno,
al’ svuci, gaćice, što pre, hitno,
nekad bilo ushićenje, postade rutina,
ponesi, na plažu, još bokal vina…
.
Zalij novo rođenje svoje,
videćeš da stižu dvoje po dvoje,
porodice, parovi, poneki samac,
uđi i ti u ’golišavi čamac’…
.
Kruna sa glave otpasti neće,
kupaći kostim baci u smeće,
tekstil, do sada, zabluda beše,
drugarice nage već ti se smeše…
.
Osmeh njihov snagu ti daje,
da, leto, što duže traje,
poneka neprijatnost ako se javi,
barem kostim neće da te ’davi’…
.
Svima se desi da, pogled, ’zaluta’,
u vodi sija lopta, velika žuta,
često se pitaš da li nekome smetaš,
dok golišav kupalištem šetaš…
.
Vidiš da niko u tebe ne gleda,
naturistička plaža, poštovanje reda,
nije ono što mnogi kažu,
Prolazih tuda, videh blamažu…
.
Blamaže nema kod ozbiljnog sveta,
odgovorni ljudi traže plažu bez buke,
tišina se čuje, zrikavaca glas,
plaža za golaće mnogima je spas…
.
Tri slova latinice na tabli od metala,
jutros je, drugarica moja, plažom šetala,
na ogradi piše „FKK“, ’čudna’ skraćenica,
dolaziš do plaže, Molim bez gaćica…
.
Dolaziš, prilaziš, kako li ćeš sada ?
isto se pita i devojka mlada,
ulazite zajedno, jedno drugo gleda,
evo tebi drugarice, golišavog čeda…
.
Oboje u istom trenu skinusmo opremu malenu,
Mene je sramota, ali tražim sestru reče mi tiho,
’odbegla’ je davno, moram da je ’vratim’,
nikako da shvatim da neko, baš ovako može…
.
Oprosti joj, Bože, što uroni u greh,
što u meni izazva glasan smeh,
pitala me, devojka, Šta je, tu, smešno ?
da li ima, bar nešto, utešno ?
.
Pomislih da greši, U zabludi živiš,
rekoh joj bez šale, sestri samo možeš da se diviš,
obraza crvenih, nepoznata, pobeže sa plaže,
šapnuvši mi ime sestrino i svoje…
.
Beše to vreme bez mobilnog broja,
ostavi, kontakt, drugarica moja,
na pultu pansiona poruka me čeka,
Tražila te jedna, golišava neka…
.
Isto popodne, bejah na plaži,
ponovo me, Ana, odluči da traži,
ispred table, obučena, čeka,
Da li ima, mojoj, muci leka ?
.
Rekoh joj da ništa ne brine,
samo neka, gaćice, skine,
plaža ova prepuna golaća,
ulaz, ni dinar, se ne plaća…Iskreno
.
Kako si je pronašao ?
rekoh da sam se snašao,
pozdravih je preko recepcionera,
Znadem da se zoveš Vera…
.
Prenesoh, Veri, da sestra je traži,
zamolila mene da trčim po plaži,
odlučih da nagoj devojci napišem stih,
zapamtiće, zauvek, moj vedri lik…
.
Jedna dama kostim skide,
na plaži je svi baš vide,
znam samo da zove se Vera,
naturističku plažu da poseti smera…
.
Uzbuna beše, kaza mi Ana,
porodica cela na letovanje kreće,
problem nastade čim su stigli,
Vera kupaći da obuče neće…
.
Čula sam, davno, za naturiste,
hoću među nage turiste,
želim da sunčam čitavo telo,
ne želim da … ostane belo…
.
Da spreče bruku u potragu krenu,
raspituju se za tu ženu,
potera, hajka danima traje,
traže da Vera se, odmah, pokaje…
.
Pomogoh svima u hajci toj,
ali odjednom rekoh Stoj!
sramote nema kad ne želiš bikini,
golišav sasvim blizu si Istini…
.
Stihovi doprli do Ane i Vere,
majka, srećom, popusti lako,
svesna da, golišav, rađa se svako,
i otac reče ’Ajmo na plažu…
.
Društvo mi pravi čitavog leta,
porodica njina četvoročlana,
lako se navikli na pravila plažna,
niko ne nosi odela vlažna…
.
Iskreno,
Sale Naturale, Novi Sad
Esejista i promoter naturizma Udruženja „Naturisti Srbije”
