Kraj leta 2020. godine Udruženje „Naturisti Srbije“ provelo je na jezeru Peskara kod Zrenjanina. Ovo je uvodna priča iz serije priča koje slede, a koje opisuju naše vreme provedeno tamo. Uživajte u čitanju!
Na obodu brdovitog Balkana, tamo gde ga ravna Panonija nežno dodiruje, postoji jezero „načinjeno od peska“ – ono nije u gradu, ali nije ni van grada, nije ni veliko, a nije ni malo, nije na nebu, ali nije ni na zemlji – bistro kao sunce, sveže kao mesec, ukrašeno palackama trske i magičnim bagremovim šumarkom (koji te, kad dođeš do njega, usisa, privuče i veže za sebe kao da je namagnetisan), prostranim cvetnim livadama i poljima zrelog kukuruza. Ne može se izmeriti da li je čistije prostranstvo Banata koje ga okružuje ili pogled u njegove dubine.
Valjda je skriveno tu negde oko Bečkereka ili možda negde oko Petrovgrada (inače, ovo su stara imena Zrenjanina, pa mu se zbog toga što oni postoje još samo u knjigama, ne može valjano odrediti ni mesto ni vreme) i baš u tom „svetu skrivenom od sveta“ odvija se naša naturistička priča!
Ko god da je pomislio da se sunčevi zraci bolje upijaju u kožu kada ih kupaći kostim ne sprečava i ko god da je pomislio, što je vazda bilo i biće, da čovek treba da se kupa samo u velikoj vodi i to bez odeće, taj tek tada postaje najčistiji svoj koji je ikada bio – naturista!
Golih ljudi koji vole prirodu je bilo od vajkada, još i pre rađanja tog, sada peskovitog jezera, ali je ovu savremenu priču zapravo započeo čovek, koji je krajem sedamdesetih godina radio u Mužlji kod Zrenjanina, kada je sam, samcijat na celom jezeru manevrisao brodom za vađenje peska i to radio brzo i hrabro, ne bojeći se mogućeg urušavanja kopa, te uživao u svom poslu „go, golcijat, k’o od majke rođen“ – nekako su se ta dva „rođenja“ spontano povezala i učvrstila… Na taj način je sudbina celog mesta bila unapred napisana i zapečaćena, a jezero je nastavilo da živi svojim zadatim putem – smerom negovanja Kulture Slobodnog Tela (Na nemačkom jeziku je: Frei.Körper.Kultur) – Naturisti FKK.
Udruženju „Naturisti Srbije“ Peskara je poznat teren. Tu se okupljaju naši članovi iz Zrenjanina ujedinjenih u klubu koji se zove „Naturisti Peskare“, a koji je integralni deo Udruženja. Oni su nam svojim primerom pokazali koliko je to mesto vredno naše pažnje i mi smo se leta Gospodnjeg 2020. u to i sami uverili.
Nije bilo vremena da se ispišu priče do ovih jesenjih dana, do momenata kada je leto i zvanično zamaklo. Isuviše smo bili okupirani putovanjima, pripremama, radovanjem svakom sledećem susretu sa ovim prelepim mestom… Svako novo viđenje sa zrenjaninskom Peskarom je bilo posebno, iako tek nešto drugačije od prethodnog, a opet, jedinstveno i neponovljivo.
Ovo je prva od priča koje smo proživeli ovog leta. Pričaćemo priče o jezeru, izlazećem suncu, nezaboravnom druženju s labudovima… Uživajte u čitanju!
Zahvalni i zaljubljeni u Peskaru
Tihomir i Tanja sa prijateljima
I naturisti umeju da pišu! I naturisti uspevaju da opišu svoja iskustva! Tandem koji je najzaslužniji (uz domaćine iz udruženja „Naturisti Peskare) za ovogodišnje susrete na jezeru kraj Zrenjanina, Tanja i Tihomir, ne samo da organizuju putovanje iz Banata i Beograda ka Zrenjaninu, ne samo da su ljudi koji stvaraju ambijent za nezaborav… nego umeju i da (o)pišu svoja iskustva na književno relevantan način…
Svaka je reč na mestu. Markacija naturističkog izletišta je označena da se svako može da snađe kada stiže do Peskare i kada se, sa njega (jezera) vraća, prepun utisaka. Dugo je domaćim naturistima bilo potrebno da se izbore za mesto za kupanje, sunčanje i druženje, ali sasvim malo je potrebno da se doživljaji opišu…
Tekstovi poput Tanjinog i Tihomirovog nikada se neće naći u renomiranim turističkim vodičima i luksuznim bedekerima. Ali, za naturiste u Srbiji važno je da, osim što se dobro provode, umeju da ostave „naturističku dokumentaciju“ o svojim poduhvatima…
Bravo za autore teksta o Peskari…
Hvala Aleksandre!
Takva podrška nam daje snage da nastavimo da radimo na promociji naturizma u Srbiji. Naš rad je i trud i uživanje, a posebno zadovoljstvo je trajan zapis o tom momentu.
Tanja
Prelep Tanjin tekst!
Hvala Mioše, samo, odakle znaš da sam ga ja napisala? NIsam jedina potpisana… 🙂
Tanja
Miloše,
Hvala, ali otkud znaš da sam ja autorka? Potpisano je još prijatelja…