Noć kad je iznad Sikija blještalo nebo – Deo I

Fotografije i video: Tanya i Imre

Pred leto 2025. godine, poželeli smo da se podsetimo fenomenalnog boravka u Sikiju avgusta 2024. godine i istovremeno najavimo novu sezonu, koja počinje 1. maja.

Kruna svake sezone u Sikiju, jedno od najlepših i najemotivnijih iskustava, neponovljiv je trenutak koji dolazi nakon prepunog, uzbudljivog leta – Posmatranje zvezda padalica. To je i noć kada se nama dragocen mir i spokoj prihvati vibracije vatrometa, glasnu muziku i žurku, a sve to pod zvezdanim nebom ispod nadstrešnice glavne zgrade resorta.

Prethodnih dana su na upozoravali na to da će tog jutra na granicama biti velika gužva i bili smo spremni na čekanje. Da, redovi su bili veoma dugi, ali je naša odlučnost bila veća. Jutarnja kišica koja nas je pratila celim putem iščezla je do podneva i pretvorila se u prelep, sunčan dan. Kako to obično biva u Sikiju, loše vreme tamo traje veoma kratko.

Odabrali smo odličan plac, bio je to plac broj 18, smestili se i odmah otišli na plažu. Tamo nas je dočekao prizor koji je odmah ulio spokoj u naša srca – zvučna kupka. Ljudi su ležali opušteno, prepušteni božanskim tonovima gongova, sa instrumentima koji su delovali kao most između sveta koji poznajemo i onog nevidljivog, mističnog. Naravno, nismo ometali ovu harmoniju, ali čim je bilo završeno, prišla sam čoveku koji je vodio ovu kupku, reče da se zove Imre, pitajući ga da li će ponovo biti održana. Odgovorio je da neće više biti tog dana. Šteta, pomislila sam, ostaje za neki drugi put.

Opustili smo se i prepustili uživanju u sunčanju i kupanju. Pozdravili smo neke stare prijatelje, obradovani što se ponovo vidimo. Gde god pogled seže, ljudi su bili rasploženi, veseli, okruženi svojim porodicama i prijateljima, blještali su radošću i pozitivnim emocijama.

Nekoliko sati kasnije, taj isti čovek mi je prišao sa iznenađujućom informacijom – ponovo će se održati zvučna kupka! Moj osmeh nije mogao da se sakrije. Bili smo spremni, a i instrumenti iz prethodnog termina su samo nas čekali.

Kako se termin nove zvučne kupke približavao, tako su gosti Sikija počeli da se okupljaju. Svako je poneo peškir ili ležaljku na kojoj će ležati. Imali smo osmehe na licima. Kako i ne bi? Legli smo, zatvorili oči i čekali…

Foto: Imre Macai

Kad su zvuci preplavili prostor iznad plaže Sikija, činilo se da je vreme stalo. Zvuci su nas obuhvatili, zagrlili, pozivajući nas na samospoznaju, na tišinu koja je odjekivala u svakom delu našeg bića. Bilo je to kao da sam kročila u neki drugi svet, van ovog vremena i prostora. Zvuci su me vodili kroz nepoznato, kroz svetove koje nisam mogla da opišem rečima, kroz dimenzije postojanje koje su bile van mog poimanja. To je bio trenutak kada sam bila potpuno izgubljena, ali istovremeno, kao nikada pre, pronašla neopisivu slobodu.

Nisam bila sigurna da li su drugi ljudi primetili moju unutrašnju ekstazu, momente kada je moje telo vrištalo bez glasa. Imre je bio jedini koji je mogao da vidi promene u mojim izrazima lica, ali on je bio daleko i potpuno koncentrisan, posvećen svom zadatku da zvučna kupka bude savršen i lekovit trenutak za sve prisutne.

Foto: Imre Macai

Zvuci su prestali. Polako sam se vraćala u stvarnost. Čula sam šumove kretanja, niko takoreći nije pričao duboko ganuti događajem kome smo upravo prisustvovali, ali je to bio signal da je kupka završena. Otvorila sam oči i lagano prišla Imreu da podelim s njim svoje doživljaje. Rozalija, koja je bila tu u blizini i uvek spremna da, ako zatreba, uskoči i pomogne s prevodom na Mađarski, pa smo nas troje započeli razgovor. Krenula sam da im pričam o svom fantastičnom iskustvu, Roza je mahinalno i po navici prevodila i sve je bilo savršeno dok nismo shvatili da moje reči na engleskom prevodi na engleski, onda Imre odgovori na engleskom, pa ona prevede meni i tako je glatko išlo dok nismo shvatili šta radimo, nakon čega smo se iskreno i slatko zasmejali. 🙂 Ponovo sam počela da govorim o svemu što sam iskusila. Bila sam na mestu gde sam disala vazduh gušći od vazduha a ređi od vode, o putovanju svoje duše kroz nepoznato, o tome kako sam se „vozila” svemirskim brodovima i boravila u dimenziji stvorenom iz predela i boja koje nisu pripadale ovom svetu. Imre mi je, sa razumevanjem, odgovorio: “Verovatno si bila u četvrtoj dimenziji. To se ponekad desi.” Taj trenutak, ta potvrda da nisam bila sama u svom iskustvu, bila je dovoljna da se još dublje povežem sa sobom i sa svetom oko sebe. Zahvalna što smo se razumeli, ostala mi je jedino želja da se to iskustvo uskoro ponovo dogodi.

Ovih dana će na našem sajtu biti postavljan tekst, u kome će nas Imre Macai (Imre Mácsai) bliže upoznati sa zvučnom kupkom.

Na slici: Imre, Tanya i instrumenti zvučne kupke

Nastavak teksta – Deo II

https://www.naturisti.rs/noc-kad-je-iznad-sikija-bljestalo-nebo-deo-ii-nezavrseno/