Foto: Baltazaar
Primetila ga je još u katalogu radnje pored koje je, svakodnevno idući na posao, prolazila. Naručila je knjižicu u kojoj su bile istaknute veličine i cene, a gotovo svaki drugi dan je gledala da li su, ga, nabavili. Dobro je poznavala prodavačicu, a u prolazu, često je pitala:
Milena, da li je, možda, stigao… ?
Nažalost, Mayo, nije još, javiću ti… – rekla je prodavačica.
Lep, najlepši, zlaćani. Biće odličan za predstojeće leto. Maya, a baš tako je odlučila da, kolokvijalno, piše svoje ime pridržavala se nepisanog pravila da letnje stvari kupuje – zimi. I idući tim tragom, tražila je i tražila „najvažniji rekvizit za leto“ kako su, kupaćem kostimu, pojedinci, tepali. Maya je znala koliko je, bikini, bitan odevni predmet i zato je, pred svako leto, kupovala novi. Želela je da, svake sezone, ima čime da zablista pred ostalim kupačima (i kupačicama…) na plažama Južnog Jadrana gde se, godinama, kupala.
Sam grad je bio – čaroban. Sa Sahat kulom, sa ogromnom ortvorenom pozornicom za filmske projekcije, sa ludim provodima. I plažom do koje je, doduše, bilo potrebno da se pešači, ali je i to bilo uračunato u cenu: avionski prevoz, apartman, žurke do zore…
Meseci su prolazili, a kupaći kostim je sve bolje i bolje pristajao uz telo 28-godišnje bankarske službenice. Radovala se svakom trenutku koji će da provede u njemu, a više puta ga je, tokom proleća, oblačila priželjkujući da, stari deo godišnjeg odmora, nastupi što pre jer tada nastupa ludo letnje doba…
Mayino sanjarenje prekinuo je telefonski poziv, a drugarici je rekla da će da joj se javi nakon radnog vremena. Sa današnje vremenske distance dobro se seća da je datum bio 3. jun, a 15. tog meseca je trebalo da krene u taj grad gde joj je, već odavno, sve bilo spremljeno gotovo samo za nju. Smeštaj nije trebalo ranije da rezerviše nego ju je, gazdarica apartmana, čekala uz niz specijaliteta. Kupaći kostim bio je, odavno, spreman… Popodnevni razgovor sa Nevenom bio je, nekako, čudan. Rastrzan, ubrzan, munjevit. Čim je pritisla malenu slušalicu na mobilnom telefonu, Maya je čula Nevenino pitanje Da li želiš, sa mnom, na more ? Dugogodišnja drugarica joj je nagovestila da, muž Đorđe, ima neke druge obaveze tih dana (…iznenadni put u Ameriku, a tek mi je juče rekao…) i da nije u prilici da putuje do Herceg Novog. Sve to ne bi bile čudno da, Maya, nije znala jednu činjenicu o svojoj prijateljici, a to je da, barem od kada se znaju, Nevena nije obukla kupaći kostim. Njih dve o odlascima na letovanje nikada nisu ni pričale upravo iz tog razloga.
Kada nastupi leto, Đorđe i Nevena na jednu, a Maya na drugu stranu plaže…
Dogovorili su se da se nađu u kafeu, sutradan. Prethodnog dana i tokom noći, Maya je dugo, dugo razmišljala o Neveninoj ponudi.
Vreme ističe, a žao bi mi bilo da, aranžman, propadne – rekla joj je, na početku susreta, Nevena S.
Znači, trebalo bi da ti, tokom ovog razgovora, dam konačan odgovor ? – upitala ju je Maya.
Da, imam(o) dve karte na večernji bus ka… – odgovorila je.
Da, autobus umesto aviona, jug Crne Gore umesto severa… – stvarala je, Maya, „oblačiće“ u glavi slušajući Nevenu.
Uplatili smo pre 2 meseca, a prekjuče mi je rekao da su ga, hitno, pozvali u SAD – nastavila je, Nevena S., da objašnjava situaciju u kojoj se, iznenada, našla.
Maya se, za razliku od Nevene, našla u „nebranom grožđu“. Pitala se da li je, „popuštanje“ pred Neveninom molbom, zapravo – promena načina života ili samo dvonedeljna pauza, period kada neće da oblači svoj lep, najlepši, zlaćani kupaći kostim.
Sve o čemu, sada, razmišljaš ne možeš da proveriš pre samog dolaska na kupalište – odgovorila joj je Nevena na nepostavljeno ali slućeno pitanje.
Lokaciju plaže videla sam samo u jednom domaćem filmu, ništa ne znam o tome kako da se ponašam… – upitala je drugaricu.
Nedaleko od kafea u kojem su ispijale kapućino nalazilo se sedište agencije u kojoj se „bukirao“ smeštaj za letovanje. Nevena je predložila da, zajedno, odu do prve specijalizovane ispostave za domaće turiste koji se kupali nagi.
U jednom pasažu, Maya se, prvi put kao odrasla osoba, suočila sa fotografijama golih osoba…
Dobar dan, kako bih mogao da vam pomognem ? – obratio im se službenik agencije Lepota poroka.
Desetak minuta nakon izgovorene rečenice, rezervacija je promenjena tako da je, umesto imena „Milan Stanišić“, upisano „Marijana ’Maya’ Vuković“…
Nepoznanica, ogromna nepoznanica. Dug put do juga Crne Gore i rivijere koju je znala kao „barsko-ulcinjsku“ približavao se kraju. Razmišljala je o svojoj nastavnici engleskog jezika iz Gimnazije koja se, gola, kupala pozivajući nedakadašnju učenicu da joj se priključi. Međutim, sve do sada Maya to nije učinila. Nevenina ponuda za dolazak u blizinu drevnog grada Ulcinja bio je, možda, pravi pogodak…
Autobus se, polako ali sigurno, praznio. Ostalo je tek nekoliko kupača koji su se iskrcali gde i Nevena i Maya, a ispostavilo se da, svi, kreću ka kupalištu na kojem nijedan kostim za kupanje neće biti potreban. Nije znala šta može da očekuje i zato je, na vrh kofera, stavila „lep, najlepši, zlaćani“. Kupaći kostim bio je tu, za svaki slučaj. Ubrzo će da se ispostavi da su, trenuci kada gleda u bikini, zapravo, istorijski. Od sredine juna pomenute godine za Mayu Vuković nastupilo je vreme bez kupaćih kostima.
Za trenutak je samo tabla sa natpisom „Naturisti – Naturists“ ukazivala da… Maya je, na sebi, imala majicu kratkih rukava, šorts i kupaći kostim. Za otprilike 120 sekundi i ona će, poput drugih kupača, biće obnažena. Zauvek je zapamtila taj dan, bio je tako karakterističan, upečatljiv.
Marijana „Maya“ Vuković nikada više nije obukla lepi, zlaćani i skupoceni kupaći kostim.
Iskreno
Sale Naturale, Novi Sad
Esejista i promoter naturizma Udruženja „Naturisti Srbije”