Foto: Geza
Nakon dugog miholjskog leta, kada smo stvarno uživali u toplim danima, to jutro je bilo takoreći prvo pravo zimsko – maglovito i prohladno, baš onakvo kakvo bi trebalo da bude. Dok su trajali lepi dani, sve nam je govorilo: nije još vreme da se ide u banju, nije još vreme… Tog jutra smo, međutim, bili sigurni da nam je tajming za putovanje odličan, da nam je najavljeno poznato društvo uvek bilo jako prijatno i da smo bili spremni za uživanje u toploj banjskoj vodi! Sastanak u Novom Sadu je bio lep početak, smejali smo se od uzbuđenja, radosni što ćemo opet biti na našem omiljenom mestu.
Krenuli smo u pravcu severa, put graničnog prelaza Bački vinogradi. Tenzija je lagano rasla. Znali smo šta nas čeka… Poznati put, krivine, prelazak pruge… Granica, desetak automobila ispred nas. Savršeno… Table i putokazi koji nas vode u Morahalom!!!! Toooooooo!!!!
Živopisno mađarsko mesto nam je izmamilo osmehe na lica. Znani kružni tok, koji kao da nam je govorio: Dobrodošli, dobrodošli… Žuta boja fasade banje bila je ukrašena saksijama prelepih jesenjih hrizantema i ostalog šarenog cveća svih boja, poređanih u zanimljive aranžmane, koji su mamili je poglede i zvali na fotografisanje. Geza i ja smo bili inspirisani prizorima, odazvali na taj poziv i, zasebno, u različito vreme, ne znajući šta je onaj drugi radio kad smo bili razdvojeni, sami sebi postavili identične zadatke: da se na fotografiji vidi ceo natpis imena banje i da se ovekoveči stvarno lepo uređen kružni cvetni aranžman ispred ulaza, spoj lepote prirode i ljudskog umeća da napravi privlačna dekoracija. Rezultat je bio – jedan snimak odozgo i jedan odozdo, jedan levo od natpisa, drugi desno – kao da smo se dogovarali. Svaka lepa na svoj način, ove fotografije svedoče o tome koliko smo zapravo svi mi različiti i kako svako od nas, kroz sopstvenu unutrašnju ličnu prizmu doživljava svet oko sebe. Međutim, ovaj momenat smo podjednako radosno pozdravili i ostavili svedočanstvo za one koji nisu imali priliku da budu tog dana sa nama. Obećali smo da ćemo da osvežimo utiske, ofarbamo fotografije, podsetimo se na banjske mirise, te time ispunili zadato obećanje. Zadovoljni… Tek smo sutradan, nakon što smo razmenili materijal za priču, shvatili da se tog jutra desilo nešto spektakularno – dupli sinhronicitet univerzuma, ništa više i ništa manje. 🙂
Fotografije koje su nastale tog jutra možete videti u nastavku priče.
Tema 1: Ceo natpis! Tanjina fotka je levo, a Gezina desno!
Tema 2: Kružni cvetni aranžman. Gezina je gornja fotografija, a Tanjina donja!
Gornju sam nazvala Ptičja perspektiva ljubičica, a donju Pink muškatla naspram hrizantema. Izvini Gezo što sam se „drznula“ da ti imenujem „leteću“ fotografiju, a da te nisam pitala. Nadam se da ti se sviđa. 🙂
Fotografija se sama nazvala i to po natpisu koji se krije u senci drveta s desne strane – Szent – Sveti!
Žuta boja fasade banje se baš i ne primećuje, zar ne? Mada, tikve prave baš dobar balans…
Jedna roze begonija nadgleda red malih šarenih ukrasnih kupusa… 🙂
Recepcija (levo) i galerija slika (desno) sa dva ulazna automata, koji izgledaju kao da su braća blizanci od tetke poznatog zvezdanog ratnika po imenu R2D2, a koji imaju po jedan OKS i po jedan IKS na glavama, kao i po jedan palac za lajkovanje. 🙂
Baš između Čarda Varge i našeg dela, počasno mesto zauzima Tihi velnes, najtiše mesto u banji, sigurna sam, prigušenog svetla, lepo opremljen, sa divnim saunama i mnogo udobnih mesta za odmor ili spavanje, ali da bih lepo odremala, navikla sam na buku i vrisku dece sa tobogana ispod našeg dela… „Šta ti je moć navike“, reče jednom davno jedan Miki…
U nastavku – Tihi (čendeš) velnes.
Dekorativni slani zid Tihog velnesa…
Konačno, došli smo i do našeg nudističkog dela. Na slici se u perspektivi vidi spoljašnji zid đakuzija i stepenice kojima se dolazi do njega.
O našem delu ne treba posebno pričati. Lep kao i uvek, puno golišavih ljudi, topla voda u đakuziju od 15 kvadrata, različiti talasi i vodoskoci su se stalno izmenjivali – leteli smo na njima, brčkali se u mirnim ćoškovima, vodenim mlazevima masirali različite delove tela… Pitali smo se, kako smo mogli da izdržimo da živimo celog leta bez ove lepote… Uspeli smo i sada smo tu, blaženi i srećni…
Tog dana je gostiju koji su prešli granicu da bi bili u beztekstilnom delu banje bilo više u toku prepodneva, ali su popodne lokalni gosti promenili ravnotežu. Kad već pričamo o većinama, od nas desetak iz Srbije, najviše je bilo ženskih učesnica, najviše je bilo učesnika iz Novog Sada, a ja sam najviše spavala jer, najranije sam ustala i najduže sam putovala od svih učesnika iz Srbije. Probudila sam se za put u 4 ujutru, nenamerno, mada noć pre bilo kog puta obično jedva da sklopim oči, krenula u 5.30, bila u Novom Sadu u 7, vozila 250 km, što mi nije uobičajena jutarnja rutina, pa sam onda malko odspavala, čisto da dodam malo sna, što bih uradila i da sam bila na nekom drugom mestu. Onda sam se popodne pripremala za novih noćnih 250 km, pa sam se opet malo ispružila. Jao, što volim slatko da dremam u toj banji…
Zamagljeni prizori oko poluprovidnog balona nad olimpijskim bazenom i spoljašnjeg bazena za sedenje sa termalnom vodom kroz debele prozore mi izgledaju kao one neuspele fotografije na starim automatskim aparatima sa filmom, pa kad motor ne okrene film, a ti slikaš ponovo i scene se preklope u čarobnu zbrku, gde ne prepoznaješ ni šta se dešava, kao ni na kojoj je planeti snimljeno.
U banji se prilikom ulaza može pokazati Turistička karta i ostvariti značajan popust, a
koju besplatno možete izvaditi na linku
https://www.morahalomkartya.hu/sr/zatrazi-turisticku-kartu.
U okolini banje se može naći jeftiniji smeštaj po ceni od dvadesetak evra za noć, pa se može spojiti par dana i natenane posetiti ovo čarobno mesto. Posebno je preporuka da se u obližnjem Segedinu posete pijace, na kojima se može uživati u lokalnim specijalitetima.
Ovo je naš uobičajen pozdrav. Nismo se baš svi okupili za slikanje narukvica, ali je ovo što imamo sasvim dovoljno za sećanje na lep dan – tri muške i tri ženske ruke…
Uzdravlje!
Uživali, fotkali i ponudili vama da vidite
Geza i Tanya
Geza slikao ruke, Sale napisao pesmicu, a tekst sročila Tanya
.
.
.
Sa nama u mislima je bio i Sale Naturale, pa je taj doživljaj pretočio u pesmu. Uživajte.
PUT KA SEVERU
Duž autoputa zastave vijore,
Od Beograda preko Sente do granice naše,
putujemo ka severu, znaš tamo gore,
krenusmo ka onima što nemaju more…
.
Panoniju staru nizijom sad zovu,
nemaš razloga da misliš na bovu,
jer bazen je na dohvat ruku,
uskoro nemaš, bikini, na struku…
.
Službenik banje upisuje ime,
dodaje peškir, papuče već imaš,
kreni ka spratu gde ostali te traže,
„Naturist beach“ na engleskom se kaže…
.
Slatkovodni izvor novu snagu daje,
ko ne doš’o, sigurno se kaje,
„kadica“ već spremno nas čeka,
Morahalom banja za naturiste Meka…
.
🙂
Hvala Bekane. Divno je bilo!