Banja Sent Eržebet u Morahalomu – jedva smo čekali da se nađemo tamo, ali je i sam put do nje uvek zanimljiv i uvek ponešto može da se ispriča i fotografiše.
Našli smo se kod marketa Roda, detaljnije kod kostur-zgrade i rodica koje se još uvek nisu izlegle iz svojih jaja i provilirle iz gnezda. To ćemo snimiti tokom idućeg, već zakazanog putovanja…
Granični prelaz, manja gužva s ove strane, dok je iz pravca Mađarske bilo prilično pusto.
Dve fotografije iste scene sa graničnog prelaza Bački vinogradi od dva različita autora – Geza se fokusirao na dinamičnu kompoziciju sa nesvakidašnjom porukom, a Tanja je više razmišljala o simbolici ograde bez vidljivog završetka, a pod nazivima: Dobrodošli u Evropsku uniju i Odavde do večnosti.
Uveče, na povratku iz banje, zatekli smo zaljubljeni par fazana, koji je očigledno imao samo jednu opciju prelaska iz države u državu – peške preko graničnog prelaza.
Uskrs u Morahalomu je bio vidno obeležen, pa smo ovu jedinstvenu priliku u godini iskoristili da se slikamo sa zekama, ovčicama i prolećnim cvećem.
Ovde nam je srce zaigralo – konačno smo opet tu, na omiljenom toplom mestu…
Deo naše družine je odlučio da ostane u prizemlju, tako da se drugi deo naše ekipe, a koji se zadržao na spratu, sreo sa mnogo poznatih ljudi iz Beograda i Novog Sada. Veselje je bilo obostrano!
Dvoboj aparatima…
Scena iz prizemlja: Gladni i deda i unuci: za ručak je na stolu bilo posebnih đakonija – mađarskih mekika – langoša i palačinaka sa slatkim sirom. Imala sam prilike da probam oba i o tome kakva je bila hrana mogu da kažem samo jednu reč – PREUKUSNO!
Snimila baka Eržika
Kad je neko posvećen, ume i voli da se bavi fotografijom celog svog života, to znači da smisleno i umišljajno drži aparat, ispravno ga usmeri u pritisne okidač u pravom momentu, ali i da ostane fokusiran ispred objektiva, kao što vidimo iz priloženog, a postoje i neki drugi, koji su to radili samo pola života, ne umeju nikako da ostanu ozbiljni i budu dobri modeli, već samo umeju da brbljaju i mrdaju se, pa je ovo što je snimljeno ispalo bar duplo bolje nego što sam očekivala.
Tog dana je tu bio i simpatični Mađar, koji je opet doneo svoj šešir za saunu, a koji smo pozajmili i iskoristili za jedan neobični foto-sešn sa finskom saunom u pozadini (bure sa hladnom vodom koje stoji pored nas se, nažalost, ne vidi) ! 🙂
E, to je bilo zabavno! Na kraju sam se ipak uozbilila…
Kroz godine u kojima se družimo, Geza i ja imamo dosta zajedničkih fotografija sa različitih okupljanja i sa različitih mesta, ali mislim da je ova jedna od lepših.
Prijatelji zauvek.
p.s. na ovoj slici, iza nas proviruje bure sa hladnom vodom koje služi za osveženje nakon sauniranja na 90°C, u koje se, priznajem, nikad nisam usudila da kročim. Iskreno… 🙂
Dok smo se uveče približavali granici, ispratili su nas najneobičniji oblaci koje smo videli u životu. Prizori su stvarno bili fascinantni. Jedva smo uspeli da se otrgnemo od njih i krenemo put Srbije.
Divan beše ovaj dan.
Napisala: Tanya
Fotografisali: Geza, Tanya i član Udruženja „Naturisti Srbije“
Lepota!
Lepo se provodite a i vidim da ti je porasla kosa !!!
Zdravo Slobo,
jeste, porasla, ali je stalno nosim vezanu.
Hvala što si primetio.
Šteta što nisi bio s nama? Možda se nekad i to desi. Nikad se ne zna.
Tanja