Foto: Tanya
Oblio me je hladan znoj. Mada, sada, to nije bilo prvi put – svakako je neprijatno. Predmet sam tražio svuda: čeprkajući po torbi, gledajući u kofer veliki, zatim onaj manji. Pokušao sam da rekonstruišem trenutke kada sam se pakovao za more ne uspevajući da se setim momenata gde sam i kada zaboravio da, kupaći kostim, stavim u torbe, kofere i ruksake…
Očajan, spustio sam naočare na komodu pored kreveta u sobi koju smo, zajedno, rezervisali. Sve je bilo tu, čak i kapica za kupanje. Ali, uz peškire, kremu za sunčanje i loptu nije bilo najvažnijeg plažnog rekvizita! Zaplakao sam znajući da, plave kupaće gaćice, više nisu u mom posedu, barem na crnogorskom primorju.
Milica je, odjednom, počela da se smeje. Smeh drugaričin bio je nagoveštaj jedne nove mogućnosti koja će, uskoro, da sine našoj drugarici Mariji.
Zar ne bi mogao da kupiš u radnji neki drugi kostim ? – nametalo se jedno rešenje.
Sumnjam da će da nađe odgovarajući model – rekla je Milica u moje ime.
Kupaće gaćice su ostale u Novom Sadu. Druge sam, zaista, pokušao da nađem i kupim dok su se, ostali drugari, već uveliko kupali u Jadranskom moru…
Bejah umoran i neraspoložen tog prvog dana planiranog odmora jer se nisam ni okupao. Sedeo sam nemoćan i nervozan u sobi, dok su, njih četvoro iz naše ekipe, pričali o svojim letnjim doživljajima…
Ujutro, Milica mi je predložila jednu ideju na koju je došla kada je, njena drugarica sa studija Nevena, najavila dolazak na primorje…
Rekla mi je da, Nevena, prvi put dolazi na ovaj deo crnogorske rivijere kao i da traži…
Pristao sam da se, sa Nevenom, sastanem nemajući drugu šansu! Prilika koja mi se, sasvim iznenada, ukazala ispostaviće se kao najbolji, životni potez barem kada su, letovanja, u pitanju.
Jer, od tog julskog dana vreme u svom “ličnom kalendaru”, drugačije računam. Nevena mi je rekla na koju plažu želi da ide, a ja sam bio prinuđen da, na isto kupalište, kročim zajedno sa njom. Nisam imao drugog izbora, niti ona drugih želja…
Dugo se, godinama, kupala bez kostima što se i videlo u njenom ponašanju. Bila je smirena i veoma dobro organizovana za odlaske na plaže gde se, nagi, sunčaju. Bio sam, za razliku od Nevene, sasvim frustriran što sam, dragoceni komad tekstila, ostavio u rodnoj ravnici. Ljut jer sam, nepažnjom, lišio sebe prilika da se okupam zajedno sa društvom sa kojim sam i stigao do obala crnogorskog dela Jadrana.
Zamoljen sam, s Miličine strane, da krenem sa tobom – rekao sam dok smo, koračajući uskom stazom, tražili natpis “FKK”.
Ja moram da krenem za tobom inače neću uspeti da se okupam ovoga leta – dodao sam ukratko opisavši “nezgodu” sa kupaćim gaćicama…
Izustila je samo jednu rečenicu Gledaj, ljude, u oči…
Stisnuo sam zube, baš ih jako stisnuo. Polako sam, sasvim polako, skinuo dres ispod kojeg bi, da je bilo sve u redu, trebalo da se nalaze kupaće gaćice. Ipak, ovog puta, ovog leta moram bez njih. Dolazak na naturističko kupalište bila je jedina ovogodišnja šansa da se okupam. Ispod dresa – ništa! Vazduh i belina telesnosti. Nevena oklevala nije jer, dok sam se ja pitao gde sam, dovraga i kako, ostavio kupaći kostim, bila je uveliko naga.
Aleks, dobaci mi loptu, loptu mi dobaci – dozivala me je Miličina drugarica. Da bih, to, uradio, trebalo je da ustanem sa peškira, a taj čin mi se (u)činio veoma zahtevan. Ipak, na ruke, kolena i hop! Imao sam utisak da, drugi kupači, gledaju samo u mene, ali su naturisti, gledali svoja posla. Bile su to porodice, momci, devojke i tek nekoliko samaca.
Svaki naredni korak bio je lakši od prethodnog tako da sam, već drugog dana letovanja, delovao kao iskusni naturista. Ista je bila boja mora, ista je bila oprema za plažu kao na tekstilnim kupalištima. Šlaufi i peraja, papuče – sve je, zaista sve bilo identično.
Jedino, zaista jedino što se razlikovalo od ranijih letovanja je osećaj kada se zaroni u more…
Iskreno,
Sale Naturale, Novi Sad
Esejista i promoter naturizma Udruženja „Naturisti Srbije
