Prvi odlazak na Tasos 2010. godine podrazumevao je da se poseti najveća i najpoznatija, tada za mene jedina poznata nudistička plaža – Paradizo ili Paradajz, kako je zovu u kiosku za prodaju autobuskih karata u Potosu. S nestrpljenjem sam iščekivala da se upoznamo, taj Raj i ja… Očekivanja me nisu izneverila. Kako god je zvali, ovu plažu ne možete tek tako da zaboravite.
Istočna i zapadna obala ostrva se dijametralno različite. Dok je zapadni deo miran i pitom, baz planina koje vire iznad vode, sa putem bez puno krivina, dotle je istočni deo krivudav, pun oštrih krivina, visokih stena i litica… Na Tasosu se puno gaje koze, pa je i prilično uobičajeno da se iza neke od tih krivina odjednom pojavi koza koja mirno pase pored puta. Utoliko treba biti pažljiv za volanom… Čak i sami Grci, koji veoma brzo voze i motore i automobile, na ovom delu puta su veoma pažljivi i smanjuju brzinu.
Ranije je ova plaža bila kompletno i zvanično nudistička, ali su je zbog njene lepote i udobnosti preuzeli oni koji vole kupaće kostime. Dobra je za decu zbog sitnog peska i dugačkog plitkog ulaza u vodu. Visoke stene diktiraju da ovde sunce zalazi prilično rano, da je voda tamna i mistična, cela u senci gustog drveća i stena, kao i predvečernjih senovitih tamnih zelenih i plavih odsjaja gutog zelenila u kristalno-čistoj vodi. Preko dana, dok je direktnog sunca, očarava plitka voda koja dugačko presijava peskovito dno naborano od jakih talasa, a duboke vode se prelivaju puno boja…
Ono što je još karaksteritično za takav krajolik je moguća pojava jakih talasa, zbog čega je ova plaža podesna za surfovanje.
Ono što mi je bilo neudobno je prilično dug silazak na tom prvom izlazu za plažu, dok je, kasnije sam spoznala, drugi, severniji silazak mnogo manje strm i vodi prvo do parkinga i stena za sunčanje.
Kad sam je prvi put posetila 2010. godine i prvi put kročila na peščani deo plaže (ovekovečeno na slici iznad), tada je bilo još malo nudista na severnom kraju plaže, gde smo peškire još uvek držali na pesku i ulazili u vodu s njega, ali se uskoro bič bar najbliže nama proširio, postavio ležaljke do samih stena i oterao nas da se sunčamo na njima. U galeriji koja sledi, na nekim fotografijama se vidi grupa plavih ležaljki do stena o kojima pričamo. Kažu nudisti da je mnogo intimnije tako, mnogo više privatnosti za ležanje, da je veoma upotrebljiv peščani ulaz u vodu. Ja im verujem.
Tada sam već prešla na Tripiti i od nje ne odustajem. Tripiti se već preko 30 godina nije promenila, ostala takva kakva je i bila, sa nudistima koji se poznaju – majka i ćerka Grkinje, Nemci, Holanđani, Česi, Srbi. Tamo se može sresti takozvani generacijski nudizam, gde su zajedno nudsiti cele porodice sa više svojih generacija. Divota! Upoznala sam par iz Nemačke koji je vodio veselog crnog psa. Kaže mi ovaj ljubazan Nemac: „This so is addictive“, misleći na tu plažu, na atmosferu, nudistički osećaj. Onda je nastavio da priča kako je svog malog psa pronašao tu, sredio mu papire i odveo ga sa sobom u Nemačku, pa su se te godine vratili u Grčku, na Tasos, na mesto gde su se i upoznali i zavoleli na prvi pogled…
Fotografije: Tanya
Hajde da čujemo šta o Paradizo plaži kaže Dada iz Beograda.
Čuvena Paradise beach, u prevodu Rajska plaža, smeštena je na polovini puta između Potosa i Skale Potamije i samo 2 kilometra od mesta Kinira. Oko 2o-ak i nešto kilometara udaljena je od Limenasa. U pitanju je izolovan zaliv okružen zelenilom, sa zlatno-belim peskom i čistim plitkim morem u svim nijansama tirkizno-plave i smaragdno-zelene boje. Plaža je više stenovita ali ima manji deo gde je sitan pesak. Do plaze je put manji problem, više bih rekla da je u pitanju staza, koja je ujedno strma, ali za nekog ko zeli otici, to ne predstavlja problem.
Drvo na plaži koje se vidi na slici ima poseban znacaj za mene… Prvenstveno što raste i živi kao svetionik na uzvišenju same plaže. Ono krije priču mnogih nudista, pa tako i moju. Pod njim sam prvi put postala nudista, pod njim sam uhvatila prvo sunce slobode, pod njim sam zavolela sebe i svoje telo. Ono je moj prijatelj koji me sluša i koji će me opet pozvati u goste, on će me zaštititi od nekog jačeg sunčevog zraka, a ja cu mu doći da mu ispričam o nekom drugom drvetu, nekoj drugoj plaži i o divnim ljudima koje sam upoznala na tim drugim plažama.
Dada
Fotografije: Dada
Hvala Dadi na ovoj divnoj i emotivnoj priči. Svako novo lepo iskustvo nas obogaćuje, svaka napisana reč tu emociju iskazuje.
Tasos jeste komadić raja, a ova plaža svojim imenom to i potvrđuje. Svako ko je, makar na tren, tu blagost i osetio, vraća mu se iznova i iznova, znajući u svom srcu da je na tom mestu pronašao i početak i kraj…
Do sledećeg viđenja i do sledeće priče, ostajte nam srećni.
Tanya