Napisao: Sale Nautrale
Foto: Tanya
.
Kao dete bojah se mraka,
sve dok svetlo upalili nisu,
kao da mi, oko očiju, crna traka,
dan prepoznah, tek, po mirisu…
.
Jednoga jula javi mi se Tanja,
predlog beše morsko kupalište,
Sunce, more, zabava i voda…
vreme da se proba jedna nova moda…
.
Ima jedna stvar što ti ne rekosmo,
često, ni rodbina, baš ne zna „ko smo“,
pojma nemaš o čemu se radi,
još se, malo, ti češkaj po bradi…
.
Zbunjenost moja beše potpuna,
šta li me snađe, o čemu se radi ?
čeka me kupanje u „velikoj kadi“,
vreme da kostim nabavim plavi…
.
Gde li si do sad, zar sada dremaš ?
Zar se tako dugo, za plažu, spremaš ?
rekoh joj „odo’ do radnje da opremu nađem’,
u Tanjinim mislima ne mogu da se „pronađem“…
.
Ogroman izbor odela za plažu,
kostimi šareni na stelaži stoje,
u parovima čekaju dvoje po dvoje,
telefon zazvoni, dodatno me zbuni…
.
More me mami, ’iskočiću iz kože’,
dok ti tražiš model…
da se boja i veličina slože,
zašto si tako uporan ? O, moj bože…
.
Važno mi beše da gaćice budu „sa markom“,
ali se, Tanja, posluži jednom varkom,
na samoj plaži bikini skine,
svi turisti kostimu kažu „NE“…
.
Na prevaru čistu dovede me ovde,
crvenim od muke u plavom kostimu,
Tanja je, shvatih, u „golišavom timu“,
njeni prijatelji hoće i mene da skinu…
.
Ako si u Rimu… ponašaj se tako,
Znam, Aleksandre, da ti nije lako,
ali rizikuješ da nas izbaci obezbeđenje,
Samo naturisti, to je naređenje!
.
Pokunjen, preslab odoh ispred drvca,
uzbudiše mi se i krvna zrnca,
ogroman strah, tad, mene, skoli,
Ostani bez gaća, „to“ ništa ne boli…
.
Tanjina podrška mnogo beše važna,
„odseku“ se noge, videh tela vlažna,
pogledi nestrpljivi, opominje redar,
odjednom uhvatih Tanjin pogled vedar…
.
Baš si, čudan, Sale pred toliko sveta,
zar te je, sramota, golišavih teta ?
majka li mu stara, čega li se plašiš ?
to su naga tela, nije ovo hašiš…
.
Naporima krajnjim i na vrhu snaga,
skinuh, lastiš, videh tela naga,
otkri me, belina, duž cele figure,
Vreme da upoznaš neke nove cure…
.
Pogledom ’mutnim’ dođoh do obale,
videh i drugare, naturiste male,
ulazak u vodi beše k’o iz bajke,
gole su devojčice i njihove majke…
.
Peškir beše vreo, ali sam, ipak, seo,
prva dva dana bio sam, kao sir, beo,
Tanja je ponela karte za remi,
ni govora više nema o tremi!
.
Iščili strah kao rukom odnet,
videh, ogroman, „golišavi promet“,
sve više golaća, gledaju smeli,
nema kostima, prizor se zabeli!
.
Primeti, Tanja, da se lakše krećem,
sve više naturista na plaži srećem,
strahovi moji jesu, tada, minuli,
svi kupači, ovde su se skinuli!
.
Čestitke pljušte dok se, kože, ljušte,
kupila je, Tanja, kremu za kožu meku,
novi naturisti odlaze pod smreku,
da otklone tu ’tekstilnu prepreku’
.
Sutradan jedva čekah da svane,
čekam nove golišave dane,
bolovi su prošli, zacelile rane,
naturizam je hobi, zaista, bez mane!
.
.
Iskreno,
Sale Naturale, Novi Sad
esejista i promoter naturizma Udruženja „Naturisti Srbije”
.
.
.