S ocem na kupanje

mom tati Miši R.

.

.

Otac i ja stigosmo na more,

sunce nas prži gde god ‘stigne’,

plaža prepuna radosnih kupača,

najlepše more od Istre do Drača…

.

Kupališta sezona u punom jeku,

nađosmo ubrzo jednu smreku,

al’ čusmo viku, buku i dreku,

delovaše kao da smo na derneku…

.

Tata mi kaže ‘Hajde da se pomerimo,

previše gužve svima nam šteti…,

sve to može, lako, čoveka da poremeti,

Da li želiš da se priključimo golišavoj teti ?’

.

U prvi mah ne razumeh o čemu mi zbori,

celo telo poče da mi gori,

pominje neku ‘golišavu ženu’,

vrlo brzo, otac moj, sa puta skrenu…

.

Magistrala poče da se račva na dela dva,

odjednom gola su tela sva,

pred ulazom na kupalište piše: Skinite gaće…

otac i sin stižu na plažu za golaće…

.

Joj bruke, joj sramote, kazaše prijatelji naši,

Ko zna kako je golišavom Miši, a tek Saši ?

mnogo se sveta naturista plaši,

puno izazova jednom tek junoši…

.

Ne brinite drugari, bezbedni smo sasvim,

bavimo se hobijem sasvim časnim,

skinusmo gaćice, u tren oka golišavi,

suvišan je kostim, onaj crveno-plavi…

.

Ništa nam više nije bilo čudno,

devojke se ponašaju baš uljudno,

pristojni mladići zbijaju, tad, šale,

odbacismo sve sa sebe, i gaćice male!

.

Otac se nikada nije sramio,

što sam golišav nije ’dramio’,

poveo me je, tada, da upoznam drugi svet,

Želim da odbaciš, što pre, taj ’vodeni teret’

.

Gledao sam starije kupače,

devojka, sa tramboline, u vodu skače,

do žene jedne ’odšetale’ moje papuče,

danas mi je, na plaži, lakše nego juče!

.

Svaki dan beše od prethodnog lepši,

bez kostima bejah mnogo ’mekši’,

zaboravio sam gaćica izgled,

više nisam bio ni tako bled…

.

Rumen, a bez gaća, video me ćaća,

ulaz na plažu se, uopšte, ne plaća,

sedoh na zeleni peškirčić,

legoh na bijeli stomačić…

.

Pogledah levo, pogled gore desno,

i svim drugim, u kostimu, tesno,

osmehnuta lica sijaju iz vode,

naga tela – eto nove ’mode’…

.

Otac i sin koračaju bez treme,

„stid“, ovde, više ne postoji,

drugarica Sašina u vodi stoji,

prepoznaje se po preplanuloj boji!

.

Milana ime je njeno,

i ona je, prvi put, ovde,

zavolela, drugarica, ’voće zabranjeno’,

dođoh dovde putem ’između Scile i Haribde’

.

Opuštene mlade dame,

nikada ne sede same,

brojno društvo samo se okupi,

svi oni kojima su kostimi skupi…

.

Kolena skupljena samo na početku,

mladić poveo i svoju tetku,

majke mnoge šetaju sa kćerkama,

vozaju se u malim barkama…

.

Hvala ocu na svemu,

’razbio’ je moju tremu,

drugare nove stekao sam obnažen,

u dalji život hodam osnažen…

.

Šolta beše iskustvo živopisno,

naturizam postade mi nešto vrlo prisno,

sa Dušanom i Milanom družih se svakog trena,

dovoljna je, za užitak, jedna ’gola stena’…

.

.

Iskreno,

Sale Naturale, Novi Sad
esejista i promoter naturizma Udruženja „Naturisti Srbije”

.