Napisao: Sale Naturale
Fotografisala: Tanya
Snimljen okean, Kosta da Kaparika kod Lisabona, Portugalija
Izuzetno je važno pitanje iz naslova ovog teksta, a svako od nas na njega bi trebalo da odgovori jer ćemo, tim odgovorima, da budemo u prilici da čujemo i pročitamo razna iskustva.
Moja sećanja su poznata čitaocima ovoga sajta, ali bih mogao da još nešto dodam tim pričama da biste stekli utisak kako je, do sada, tekla moja “naturistička karijera”.
Kada bih odgovarao na pitanje “KAKO” rekao bih nekoliko stvari koje, verujem, mogu da pomognu osobama koje žele da nam se priključe da to što “bezbolnije” i učine. Zašto kažem “bezbolnije”? Čini mi se da je, odluka za dolazak na naturističko kupalište, opredeljivanje kao i svako drugo. Međutim, nisam je lako doneo, jer su prošle godine od trenutka kada sam pomislio da bih “mogao” do konačne praktične i konačne realizacije ovog poduhvata.
Desetak i više godina je proteklo od momenta kada sam, ugledavši nage osobe na jednoj divljoj plaži, pomislio da bih i ja, jednog dana, mogao da im se priključim. Ali, čak ni kada mi je, prvi put, sinula ta ideja nisam otišao iza table sa oznakom “FKK”. Bilo je, barem u mom slučaju a to danas znam, previše pitanja, dilema, nedoumica različitog “nivoa” da bih tek tako lako bio spreman da se razgolitim. Prošao sam dugačak i tegoban put od mišljenja “ovo je užasno…” do želje da, prvo vidim o čemu je reč, da bi se, “u trećoj fazi”, definitivno oslobodio kupaćeg kostima. To “traganje za izgubljenim vremenom” pokušavam da, nekako nadoknadim i ovim tekstovima, prenoseći vam iskustva koja, barem jednom delu populacije, mogu da pomognu da pronađu svoj naturistički svet…
Važno je da imate jasnu ideju šta, zapravo, želite? Sebi odgovorite na pitanje: “Da li mi se dopada nago kupanje u moru ili reci?”, odnosno šta dobijam odlaskom među golišave? “Da li je to sunčanje drugačije i zašto?”
Prvobitna odbojnost u pomenutom slučaju, transformisala se u mogućnost da bih im se “eventualno priključio”, pa sve do potpune uverenost da je baš nagost – pravi put. “Da, to je TO!” uskliknuo sam desetak godina nakon “OVO je užasno, sramota…” tako da se, za nešto duže od decenije, ovo moje mišljenje, potpuno promenilo. Suočenje sa tom promenom mišljenja nije se desila odjednom, naprotiv. Ne bih mogao, ni da hoću, da kažem da je postojao jedan ključni trenutak da se, od deteta koji je nago kupanje smatrao problematičnim transformišem u studenta koji se osmelio da se okupa golišav.
Bio je to proces, a moje naturističko sazrevanje je teklo postepeno. Na početku je to bio šok što se moja prijateljica, sa kojom sam i stigao na more, okupala gola. Mislio sam da je to Dušanina šala prvog dana letovanja, da je to eksperiment, ali se, ubrzo, ispostavilo da obnaženi kupači imaju svoje plaže. Prolazak kroz taj deo obale bio je, za mene i prijatelje tadašnje istomišljenike, praćen neprijatnostima, neka nelagoda mi je prolazila telom dok sam bio prinuđen da prolazim pored “njih”. Dugo sam govorio da se “mi”, za razliku od “njih” kupamo tamo gde postoje tuševi, a da turisti bez gaćica idu u divljinu…
Prolazile su godine, a gotovo na svakom delu jadranske obale sretao sam i “njih”. Zbližavanju su doprineli i tekstovi u tadašnjoj jugoslovenskoj štampi gde se, pozitivno intoniranim radovima, pisalo o “kolonijama golaća na Jadranu”. Iskustva su se grupisala u saznanje da se, mnogo veći broj ljudi, kupa bez odela za plažu, nego što sam mislio. Mnogi od “njih” bili su veoma pristojni, a ta “granica” sve se, više i više gubila. Svako je odlazio na svoje kupalište, ali smo se, međusobno, javljali jedni drugima i pričali.
Odgovor na pitanje: “S KIM?” je jednostavnije i sa manje nedoumica jer, od obdaništa, stičete poznanike i prijatelje oba pola. Verovatnoća da, makar jedna prijateljica i(li) prijatelj voli isto što i vi prilično je velika. Međutim, i tu je važno da, rekao bih, mudro postupite i da saslušate okruženje u kojem se krećete. Dok sam bio “protivnik naturizma” informacije ovoga tipa nisu mi bile važne, ali u studentskom dobu sam saznao za “skrivene sklonosti” nekih mojih koleginica i kolega. Pažljivo sam, dok smo spremali ispite ili na nekim kulturnim programima, pratio priče osoba za koje sam, sa dobrom dozom izvesnosti, pretpostavljao da…
Studentkinja Tanja je bila jedna od “njih”. Mom drugaru Nemanji i meni je ponudila odlazak do Crne Gore, svo troje smo znali da će to da bude baš “njihova plaža”. I odjednom, “njihova plaža” postade i moje kupalište, mesto na kojem se, sasvim dobro, osećam…
Iskreno,
Sale Naturale, Novi Sad
esejista i promoter naturizma Udruženja „Naturisti Srbije”