Napisao Sale Naturale
Foto: Tanya
Poneka narukvica, nečiji sat, ogrlica. Dušek, šlaufi za decu, raznobojne papuče. Obavezni su i peškiri, a šeširi, po izboru već. I to je to. Ono vidljivo, ono svakodnevno, ono prisno. To su stvari, koje, često, nosite u prodavnicu ili, što je češći slučaj, iz nje.
Posmatram, godinama, ove predmete na licima i telima prijatelja i prijateljica. Kao da ništa drugo i ne vidim. Za „ono ostalo“ imam koprenu. Taj mi, veo, pomaže da posmatram samo vaše narukvice, satove, peraja. Sve suvišno, nepotrebno i nekorisno sklonio sam, od svog, pogleda. Drugi kupači, vrlo je moguće, na isti način i mene posmatraju…
Zanimljivo mi je, oduvek, bilo da posmatram ljudska lica i pokrete tela. I tada vidim sve. Sve ono što je važno. Jer, narukvica i ogrlica deo su ženskog nakita koji utvrđuje identitet te osobe. Takođe, sat ali i oprema za plažu: peškiri, papuče, peraja. Ti predmeti upućuju, označavaju, markiraju ono što kupači nose na plažu. Poneseš ono što je bitno, što će ti biti potrebno, neophodno čak prilikom boravka na kupalištu.
Grupu prijatelja koju, godinama, posmatram odlikuje, između ostalih, reč „NE“. Negacija kao deo glagola koji se, na njih, odnosi. Svi ostali „nešto DA“, a oni „NE“. Glagoli su „nositi, poneti“. Kada pričamo o naturistima čak i pre prve asocijacije na „prirodnost, prirodu“ pomisli se da su to oni koji „ne nose kupaće kostime“. Kao, na primer, mamina prijateljica Smiljka ili moja prijateljica Dušana koje se, izvojivši se iz našeg društva, odlaze kupati gole.
Moja pretpostavka je da smo, svi, nekada davno nosili kostime. „Bio jednom jedan kostim…“ mogao bi biti početak ’bajke o kostimima’ jer je za sve naturiste kupaći kostim – utopija. Taj nepotrebni, taj tako suvišni, čak neželjeni predmet odbacili smo, neko pre neko kasnije. Svaki naturista, umesto odela za kupanje, u sebi „nosi priču“ o kostimu. Kao da kazujemo: „Nekada davno, i ja sam ga nosio…“, a priča se prekida kada smo, neko pre a neko kasnije, od nošenja kostima odustali. Ostaje uspomena na jedan predmet kao što muzealci čuvaju škrinje određene porodice iz, recimo, 19. veka, kao „Dvor Obrenovića“ u smederevskom kraju.
Ostaje ćutanje, počinje belina.
Razgolićavanje prati potreba za pojačanom zaštitom delova tela koji su, do juče, bili prekriveni. Startuje nova faza Vašeg razvoja kada nećete biti prinuđeni da, gotovo, svakog leta, ponavljate ’čuvene rečenice’: Ne brini, kupio sam kupaće gaćice… Počinje ’borba za prostor’, čujete i zanimate se gde su plaže na koje želite da idete, koje ćete da pohodite. Dolazite tamo gde Vas niko ne propituje ’Zašto nam se priključuje ?’ Ipak, ako poželite da se poverite iskusnijim naturistima učinićete to bez obaveze. Možda će, „u drugom taboru“, među tekstilcima da, jedno vreme, vlada neverica ali i ćete i to da „prebolite“…
Odbacujete kostim, a time stupa na scenu druga faza Vašeg, makar letnjeg, života. To je stvarnost bez odlazaka u prodavnicu po ’novu robu’, ušteda novca i vremena koje ste, do tada, trošili na šarene predmete: probe njihove veličine i boje. Sve to, odjednom, izostaje. Umesto rituala kupovine nepotrebnih predmeta zapišite dan kada ste postali naturista (naturistkinja).
To jeste početak Vašeg ‘NOVOG ŽIVOTA’.
Iskreno,
Sale Naturale, Novi Sad
esejista i promoter naturizma Udruženja „Naturisti Srbije”
.
