Autor: Sale Naturale
Kada, danas, pogledam iza sebe, kada se osvrnem bivam svestan jedne činjenice. Od kada se rodimo, od našeg prvog plača, prvo naši roditelji i rodbina a nakon njih i mi sami suočeni smo s nagošću. Ali, neko od nje stvara umetnost, a neko se, nagote, celog života stidi…
Tema na koju se odnosi ovaj tekst je moja, rekao bih, neprijatnost pred „produkcijom“ seksi časopisa i filmova iste takve sadržine. I dan danas, kao da je juče bilo, pamtim doživljaj iz gimnazijskog doba da je pre časa ili na nekom odmoru, jedan drugar u školske klupe doneo erotski časopis „Sex klub“…
Pogledao sam nekoliko fotografija sa srednjih stranica časopisa. Pre i kasnije, pogledao sam nekoliko „tvrdih i mekih pornića“. Ponovo, imao sam isti utisak. Nakon tog, „gimnazijskog iskustva“ kupio sam još nekoliko časopisa istog žanra želeći da pročitam priče „o vatrenim ždrebicama“ i „momcima spremnim na sve“…
Nisam „daleko“ odmakao. Dva pasusa pročitavši zaklopio sam stranice, pogledao sam tek nekoliko početnih minuta filma. Iz iskustava svojih prijatelja i drugara stekao sam utisak da su se oni ponašali sasvim drugačije od mene. Naime, „živo“ su prepričavali seksi scene iz filmova na VHS kasetama koje su pozajmljivali iz novootvorenih video klubova u gradu…
Nisam znao kome da se obratim, ali sam jednog porodičnog prijatelja kojeg sam zamolio da mi pomogne. Nedelju dana kasnije našao sam se u ordinaciji psihologa.
Dobar dan… – predstavio sam se a žena sa druge strane stola mi je uzvratila pozdrave „Ana, drago mi je…“
Rekao sam dr Ani da ne mogu da pronađem zadovoljstvo gledajući fotografije iz seksi časopisa niti da uspevam da se, hm, „napalim“ posmatrajući scene porno filmova…
Pažljivo me je saslušala, a nakon mog izlaganja pitala me je za odnos prema nagosti. Tada sam joj rekao ključnu stvar za ovu priču pomenuvši da sam posetio nudističku plažu…
Zaista, i kako si se proveo ? – pitala me je dr Ana. Da li ti je bilo neprijatno ili… ? – nije dovršila rečenicu…
Bilo mi je čudno – rekao sam psihologu, bilo mi je čudno što ne moram da nosim kostim, nije bilo ničeg da me steže, hladi… Pomenuo sam kapljice na telu mamine prijateljice Smiljke kao i to da mi se svidelo što su me, iskusniji naturisti, vrlo brzo prihvatili…
Prijatna iskustva nastojimo da ponovimo – rekla mi je dr Ana dodavši rečenicu Ako ti se svidelo slobodno nastavi s naturizmom…
Da, zašto da Vas lažem – pomenuo sam – svidelo mi se, bivao sam opušten i u moru i na obali… – nastavio sam.
Jeste, moja prijateljica, koja se godinama kupa gola, ističe TAJ isti osećaj – potencirala je psiholog o čemu je reč.
Ne uspevaš da se „zainteresuješ“ za prizore iz erotskih časopisa i filmova koje si gledao jer si, na nudističkoj plaži, sreo STVARNE osobe… nisi mogao da se koncentrišeš na fotografije jer su, pored tebe i na samom kupalištu, već prolazile devojke i žene, deca tvog uzrasta – odgovorila je doktorka i na moje pitanje koje je bilo neposredni povod našeg razgovora.
Često se setim razgovora sa dr Anom kako sam naučio da je zovem. Pitam se da li sam već tada, kao tinejdžer, uspevao da razlučim stvarnost od fikcije ? Da li sam tada počeo da razumevam da je jedno fotografija „namontirana“ za snimanje, a sasvim drugo realni svet ? Studiranje književnih nauka je, u meni godinama kasnije, probudilo taj „osećaj“, ta razlika između književnih (umetničkih) dela i stvarnosti se tako jasno, već tada, očitovala…
Sale Naturale,
esejista i promoter naturizma u Udruženju „Naturisti Srbije“
Foto Tanya