Septembar 2020. godine,
Slažemo se da je mnogima prošle godine srce ostalo na zrenjaninskoj Peskari – najlepšem iznenađenju koje smo imali u Srbiji godine 2020, kao i sâm grad Zrenjanin i njegovi Zrenjaninci, čime smo bili prosto oduševljeni. To parče plodne zemlje, panonskog peska i vode pod vedrim nebom pružalo nam je brojna zadovoljstva i uživanja – mir, tišinu, slobodu uživanja pored prekrasnog jezera, prizore porodice labudova i njihovog najboljeg prijatelja – čuvenog Miće, odlično druženje, vanserijski dobru hranu, neočekivano kampovanje pored bagremara između zrelog kukuruza i jezera obraslim trskom, kao i odličan, savršeno čist i neverovatno povoljan smeštaj za one koji ipak nisu bili raspoloženi da noć provedu pod vedrim nebom.
A evo kako je letnja sezona 2020. godine zapravo otpočela. Jednog kišnog julskog vikenda inicijativom dvoje entuzijasta i na poziv domaćina, upravo u momentu kada je izgledalo kao da kiše „nikada“ neće prestati i da pravo leto „nikada“ neće otpočeti. Uputili smo se da tu sezonu zapravo i otvorimo.
Otvaranje sezone je odlično prošlo, pisali smo o tome u jednoj prethodnih priča i kako se dobro odmah prepoznaje, vest se po naturističkim krugovima u Srbiji proširila kao plamen. Prvo su se priključili članovi Udruženja, a svaki novi vikend je bio bogatiji za nove i nove prijatelje. Poznanstva su se nizala neverovatno brzinom.
Svi smo bili i zadovoljni. Letnja sezona je konačno mogla da počne.
Mirna, topla i bistra voda jezera omogućavala je fantastično kupanje, a svakog jutra nanovo smo bili nagrađivani spektakularnim prizorima izlaska sunca koje nas je pratilo tokom celog dana, da bi pred spavanje razlilo svoje boje po prostranom nebu vojvođanske ravnice.
Priča o gostoprimstvu domaćina grada Zrenjanina se i dan-danas prepričava: svima draga Eržika služila je fantastičan domaći doručak za svega 200, gurmanski ručak za 400 i prenoćište za takođe simboličnih 500 dinara (cene sa 50% popusta obezbeđene su isključivo za članove udruženja). Cene prenoćišta su bile više nego povoljne, a kvalitet koji se nudio vrhunski – sve je bilo prečisto i pravo „domaćinski“ sređeno, klima, bežični internet, TV, kuhinja, kupatilo, čisti peškiri, udobni kreveti, mirisna posteljina i velika bašta sa stolicama za odmor, uživanje i izležavanje u hladovini lipe, obezbeđen parking, a naša domaćica ljubazna i nasmejana. Bogat doručak bio je „ukrašen“ pravim domaćim kobasicama, domaćim jajima, slaninicom, sirom, pecivom, salatama i uz jutarnju kafu bio je odličan za početak dana. Za kasni ručak ili večeru služila se kombinacija mađarskih i srpskih specijaliteta. Posebno bismo izdvojili „nasuvo krompir“ ili „grenadir marš“, zatim gulaš, kobasice i još puno dobre hrane, sve ukusno i obilno…
Lux Apartmani Zrenjanin se nalaze u samom centru grada – novo, besprekorno čisto, prostrano, udobno, brzi bežični internet, TV kanali, kuhinja, bašta sa dvoristem za ispijanje omiljenog pića i prepričavanja dogodovština sa Peskare, privatni parking, prijatno osoblje (posebno draga Jelena). Sav ovaj luksuz i cene s popustom obezbeđeni su za članove udruženja i sve to za samo 1000 dinara…
Mikijev pasulj bio je bolji nego vojnički i dugo se pamtio, a Tihomirov pileći paprikaš smo svi zajedno pravili, mešali, seckali, mljackali…
Uvek slatke lubenice, svaki put kupovane su na provernom mestu – u Čenti na „Drive in“ pijaci, koju čine prepune tezge postavljene ispred kuća, a na kojima domaćini direktno prodaju svoje proizvode. Tu se može kupiti sveže povrće i voće, ali i kuvani kukuruz, odlični kuvani paradajz, kao i razne đakonije. Tu se ponegde moglo kupiti i saksijsko cveće ili ono čime bi domaćini raspolagali.
Lubenice, hlađene u jezeru, naturistima su donosile slatko osveženje.
Uvek misteriozni mađarski langoši (u stvari, to su piroške s belim lukom dobro istanjene i ispržene, sa premazima po želji, na primer pavlakom, kečapom ili kačkavaljem), koji su stizali sa onog drugog kraja jezera, gde ih je kuvarica pravila brzinom munje, a mi smo ih jeli polako, natenane, s uživanjem!
Dobar glas daleko se čuje! Na naše iznenađenje i veliko zadovoljstvo i druga udruženja su čula za Peskaru, pročitala naše priče i poželela da nam se pridruže, njihovi zvaničnici i članovi su nas posetili, mnoge smo prepoznali kao naše stare prijatelje naturiste i rado smo ih pozdravili. Podelili smo s njima plažu, jezero, labudove, lubenicu, ručak… Sve što smo toga dana mogli…
„Grand finale“ – Kampovanje pored jezera – 5 šatora, 6 automobila, 1 motocikl i nekoliko vreća za spavanje, ukupno oko 15 nudista. Ako neko nije kampovao dok je bio mlad, te poslednje noći u sezoni imao je priliku da oseti sve ono što kampovanje nudi (s jednom razlikom što smo do kasno u noć mi ostali bez odeće, dopalo se i damama i momcima iz više gradova u Srbiji i bliskih ex YU zemalja – vatrica, gitara, priprema večere na vatrici ognjišta, osvetljavanje različitim lampama, pa na spavanje, kako je kome odgovaralo – u kolima, u šatorima, u vrećama za spavanje. Pravo drugarstvo i razumevanje…
Tog dana i noći su nam se pridružile i dve mace – jedna sa plaže, divna, trobojna i umiljata, koja nas je uveseljavala i prethodnih dana, a drugi je bio ogroman dostojanstven sivi mačak po imenu Mačak, koji se od svoje pletene korpe nije odvajao.
Kruna sezone je bilo jutarnje kupanje u vodi jezera koja je tog jutra bila toplija od vazduha a vazduh vlažniji od vode, sve to pod odbljeskom izlazećeg jutarnjeg sunca koje je gledalo svoj lik u vodi, a koji je bio veći od samog sebe, blještalo i probijalo se među trskom, zvalo nas da dođemo opet da ga posetimo, obećavalo da će nas čekati… „Doći ćemo opet“, rekli smo mu… Obradovalo se…
A dragi domaćini, naši Zrenjaninci…
Upravo smo opisali koliko nam se svidelo na zrenjaninskoj Peskari, sve detaljno i sa fotografijama, a ono što se domaćinima posebno dopalo je bilo to što je Peskara po prvi put „oživela“, što je bila veoma posećena, što su gosti bili zahvalni i prezadovoljni i što je došlo do promene koji su mnogi priželjkivali i nadali se da će se desiti jednog dana. To „jednog dana“ stiglo je brže nego što su očekivali. Potrudili su se da nas dočakaju kao svoje najrođenije, te da nam vreme provedeno na Peskari zbog istih tih ljudi bude još draže, još upečatljivije. Svako od njih je dao lični doprinos, svoj osmeh i lepu reč, dobrodošlicu i gostoprimstvo za goste koje su ugostili najbolje što su mogli.
Peskara nastavlja da živi aktivnim životom, da ispunjava želje i očekivanja velikog broja nudista koji sada znaju za nju i koji će joj se odužiti ljubavlju i poštovanjem, a Peskarci će uživati u „novom dobu“ koje su konačno dočekali. Hvala im na trudu i radu, uređivanju, strpljenju i ljubavi koju su uložili da Peskara ostane takva kakva jeste, da je sačuvaju i neguju do dana današnjeg i „hiberniraju“ za vremena koja tek dolaze. Maj 2021. je tu, iza ćoška, zar ne. Dolazimo! 🙂 Otvaramo sezonu! 🙂
Još jedna priča ostala je neispričana – priča o Mići, labudici Živki, tati Labudu i devet labudića, od kojih su svih devetoro zdravo i veselo porasli, zabeleli se i ovih dana, čujemo, napustili jezero u potrazi za svojom pričom, svojim savršenim parom i iščekivanim jatom labudića… Mića će ponovo dati sve od sebe da novoočekivanu decu Živke i njenog muža Labuda očuva, othrani i zavoli, kao što je to činio i do sada. A mi ćemo biti tu da mu pomognemo, kao što ćemo biti tu da pomognemo Zrenjanincima Peskare pa da zauvek zajedno volimo ovo lepo jezero načinjeno od peska tu, tik do Bečkereka ili, možda, Petrovgrada…
Zauvek, s ljubavlju,
Tihomir i Tanja
