Serijal – Gola bisernica, Deo II

Naturizam i psihički razvoj pojedinca

Napisao: Sale Naturale

Foto: Đorđe

Psihičko sazrevanje osobâ ključan je proces prilikom odrastanja, tj. “pretvaranja” deteta u odraslu osobu. Dečak i(li) devojčica, muškarac i(li) žena ostvaruju svoje psihičke potencijale od rane mladosti do “trećeg doba”. Ovaj tekst ispituje ulogu, koju u ovim složenim procesima ostvaruje naturizam, dobrovoljni boravak na plažama i u prirodi bez kupaćih kostima. Ne zanima nas da li su nudisti “srećniji od drugih” ili ne, već da li nagi kupači uspevaju da jedinstvom tela i duha uspostave harmoniju sa sobom i okolinom u kojoj žive i rade.
Razlozi za odlazak na nudističku plažu prvi je susret sa nešto drugačijim svetom. “Nudizam” do treće ili četvrte godine života često je više iznuđeni potez roditelja nego želja mame i tate da svoje dete prepusti uživanju u nagosti. Mnogi, brže bolje, traže kupaće gaćice i kostimčiće za decu da na tekstilnim plažama budu jednaki sa starijom decom. Oni roditelji, pak, koji se odluče za nudizam, svoju decu vode na naturistička kupališta, tako da potomci žive u nudističkom ambijentu.
Prvi utisak može ali i ne mora da bude važan. Dolazak na tekstilnu obalu je standarni “postupak” gde postoje uobičajeni “protokoli”: plaža je uređena, poznata na mapi turističkih destinacija kraja u kojem letujete. Na nudističkoj plaži dosta je toga “terra incognita”, počev od toga da li je kupalište “divlje” ili ima tablu koja vam sugeriše da se, na određenom prostoru, sunčaju isključivo nage osobe do utiska koji stičete prvim dolaskom. Pitanja koja sebi postavljate proističu na osnovu svojevoljne odluke, da vam, gotovo odjednom, postanu nevažne nedoumice o boji i veličini kostima za kupanje.
Gde je u svemu tome psiha? Zašto bi razodevanje bilo važno za mentalni razvoj dečaka, devojčice, devojke, žene? Sećam se da sam NJIH, kao devetogodišnji dečak, prvi put video uzviknuvši: “Mama, video sam gole ljude”. Bila je to šokantna promena u odnosu na jučerašnju svest i svet koji, gotovo svakog leta, kupuje nova odela za kupanje. Turistima koje sam sretao sve češće i češće kostimi nisu bili potrebni i ta činjenica je određivala njihovo ponašanje na plaži. Stekao sam saznanje obogativši svoj unutrašnji svet da je “i takvo kupanje moguće”. Sve do tada mi je, u svesti, lebdela obaveza da kupujem kupaće gaćice, ali sam se dolaskom na plažu suočio sa belinom NJIHOVIH tela…
Odricanje od kostima ima brojne prednosti, kako ističu psiholozi u svojim studijama. Međutim, psihički razvoj o kojem je reč nije nimalo “linearan” i odvija se, u velikoj meri, skriven čak i od “pogleda” pojedinca o kojem je reč. Sledeći korak, nakon šoka i pogleda ka nagim telima turista je činjenica da nije moguće biti prisutan na plaži odeven. Meni se čini(lo) da se, uporedo sa ogoljavanjem tela ogoljava i duša. Svako razgolićavanje telesno praćeno je i svešću da prelazim(o) u neki drugi oblik: mekši, tananiji, topli. Tvrd, mokar i hladan kupaći kostim ostavljam(o) sa strane, odbacujući i propratne “poslove” u vezi sa tim predmetom. Njegovo sušenje na terasi, u tren oka, postaje suvišno, baš kao i praćenje modnih trendova u vezi sa novim modelima koje se nude na tržištu.
Psiha čovekova “oseća” da pomenuto telesno oslobođenje jeste praćeno i mentalnim rasterećenjem. Međutim, uporedo s tim, javlja se kod mnogih (potencijalnih) naturista pitanje o moralnosti ogoljavanja i duše i tela. Zašto se javljaju ova moralna pitanja i kako ona utiču na psihu naturiste? Došli ste na plažu vođeni nekolicinom razloga, ali i nakon čina skidanja (prvog boravka na FKK plaži) imate nedoumice u vezi sa tom odlukom? Šta se to u Vama “buni” i zbog čega? Telo je zadovoljno i opušteno, međutim misaoni aspekt postavlja pitanja poput onih: Da li sam, dobro, postupio? Šta će reći moji bliski prijatelji, rodbina i poznanici? i druga.
Nedoumicu stvara i nedovoljno poznavanje okruženja u kojem ste se jednog dana našli. Tek ste skinuli gaćice međutim, niste u potpunosti sigurni kako će Vas ostali naturisti prihvatiti. Ipak, nakon dan ili dva uverili ste se u „dobre namere“ kupača koji su pre Vas ogolili svoja tela. Neizvesnost da li će Vas drugi razumeti, može da stvori i nepoverenje prema ambijentu u koji ste kročili. Kako se naturisti ponašaju? Šta da im kažem? Kako da im priđem? samo su neka od pitanja koja postavljate. Ipak, dobra volja je osnova svega i Vama „kolege naturisti“ prilaze videvši da ste „newcomer“. Upoznajete se sa nekima od njih, gledate se u oči. U velikoj meri Vas neki iskusniji nudista upućuje u pravila koja važe na naturističkoj plaži ili kampu. U tim trenucima Vaša nemirna psiha ponovo „radi“. Već ste uveliko nagi i razmišljate, sedeći na peškiru, o svojim narednim koracima. Bukvalno „koracima“ na delu obale na kojem nema niti njednog obučenog muškarca niti žene. Za muškarca „male muške nezgode“ (kako je jedna moja poznanica imenovala erekciju i ejakulaciju) mogu da budu ozbiljan, nekada i nepremostiv problem za dolazak i ostanak na FKK kupalištu. Ne čak ni stid, nego baš strah Šta ukoliko…? U tim momentima psiha šalje „upozorenje“ telu u stilu: Ako mogu ostali muškarci mogu i ja… Kada god mi se, na „početku karijere“, dešavalo isto posmatrao sam kako ostali naturisti rešavaju tu nedoumicu. Gledao sam u tuđe ruke i noge kao i položaj tela da bi video „muškarca u erekciji“. Iskren da budem, reakcije devojaka i žena nisam registrovao niti danas znam kakav je „ženski ugao“ kada je u pitanju ova tematika.
Pokušao sam, u ovom kratkom tekstu, da skiciram zašto je važna uloga „psihičkog faktora“ prilikom pojedinačne odluke da li da se pridružim(o) naturističkom pokretu ili ne. Ako nemate konsenzus „unutar sebe“ nećete uspeti da, u nudizmu, vidite bilo šta drugo osim „tih golaća“.
Psihičko sazrevanje ličnosti odvija se svuda i svakodnevno, čak i kada ste uz ostale – goli.


Iskreno,

Sale Naturale, Novi Sad
esejista i promoter naturizma Udruženja „Naturisti Srbije”

Objavljeno pod Blog

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.