Krf – okom radoznalog naturiste (III)

Autor: Zoran, NS

Ariljas

Arilas, kako se piše na Google map-u, nije bilo mesto od nekog interesa da bi ga uračunali prilikom pravljenja planova za obilazak Krfa, ali smo ga ugledali sa vidikovca iz obližnjeg Afionasa i svidelo nam se ono sto smo videli. Tako smo i odlučili da ga posetimo idućeg dana. Prvo sam prostudirao kuda je najbolje doći do mesta i šta tamo ima za videti osim plaže. Vrlo mala ponuda vanplažnih aktivnosti, ali vredno pomena je da se tu nalazi veoma dobra zanatska pivara. Imala je stvarno dobrih piva, a meni lično se najvise svidelo “Corfu Red”.

Mesto zapravo, barem sam ja stekao takav utisak, nije naselje, već skup vila i objekata za izdavanje. Stvarno ne znam koliko tamo ima stalnih stanovnika van sezone. Za postojanje nudističkog dela plaže nismo ni znali, pa da je sve u svemu to ispalo lepo iznenađenje.

Kada se dođe do plaze Ariljas savet je da se odmah, tu uz obalu, potraži mesto za parkiranje. Nažalost, i ovde se auto ostavlja na suncu, bez mogućnosti da se pronađe hlad. Putem ka severu ide se prema desnom kraju plaže (gledano ka moru), a tek na kraju parkinga nalazi se betoniran silazak na vodu. Tu su postavljeni kabina za presvlačenje i tuš, što je zgodno da se prilikom povratka sa plaže, a pre ulaska u auto, skine pesak s nogu.

Kada se siđe na plažu to je još uvek deo sa kupačima u kupaćim kostimima, pa je potrebno produžiti na sever. Uskoro se nailazi na štand gde mogu da se iznajme čamci i gde može da se plati za vožnju istim – drugi vas voze, ali nisam pitao ni kuda ni koliko košta – u tom trenutku mi to nije bilo bitno. Posle toga sledi deo plaže bez ikakvog mobilijara i gde može da se stavi svoj suncobran i peškir ali to još nije nudistički deo. Ukoliko se produži dalje na sever posle nekih 200 metara ponovo se nailazi na ležaljke i suncobrane, ali se sada nailazi na ljude koji ovde ne nose kupaće kostime.

Pravo, prijatno iznenađenje! To smo čekali da vidimo – početak nudističkog dela plaže Ariljas (mada nije bilo nikakvog obeležja), niti se bilo gde navodi da kao takva postoji. Stekao sam utisak da je opšte poznata činjenica da je to nudistički deo i da s tim niko nema nikakvih problema.

Posle ležaljki i suncobrana nalazi se deo plaže koji je bez mobilijara i gde se slobodno može zabosti privatni suncobran (nikako se ne preporučuje da se tu boravi bez njega) i postaviti peškir. Relativno mala udaljenost do prodavnica i taverni omogućava da se sa sobom ne nosi ni hrana ni piće.

Pesak je lep i mekan, poput onoga na plaži Halikounas. Voda je bila bistra i mirna, bar u vreme kada smo mi bili tamo, a ovoj plaži smo se stalno vraćali! Plićak je ovde dugačak, tako da pruža lepu šetnju do dubine za plivanje, a izležavanje u vodi tik uz obalu ostavlja božanski osećaj.

Pretpostavljam da je u sezoni ovde poprilična gužva, ali je tog septembra bilo baš opuštajuće jer je bilo svega dvadesetak ljudi (što parova, što pojedinaca) na delu bez ležaljki i možda upola toliko manje na ležaljkama, na ukupnoj dužini malo većoj od 400 metara. Ljudi su najviše šetali u plićaku do kolena (ili nešto većoj dubini), uživajući u lepoti prirode i čarima nudizma. Plaža je okrenuta ka jugozapadu i dovoljno je široka, pa verujem da su na tom mestu prizori zalaska sunca očaravajući, ali zbog udaljeg smeštaja tu nismo mogli da ostanemo do mraka.

Atmosfera je bila opuštena, vreme lepo, voljena osoba pored mene i zaštitni faktor umesto kupaćeg kostima – šta mogu više poželeti!

Zoran, Novi Sad

Foto: Zoran

Objavljeno pod Blog

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.